KORONA JE DEFINITIVNO POTVRDILA SLEDEĆE: AKO VAS NEMA NA INTERNETU KAO DA NE POSTOJITE

Ono što ste verovatno naslućivali i ranije, a potpunoste se uverili u to tokom vanrednog stanja zbog korone je da je za kvalitetno poslovanje neophodno kvalitetno i kontinuirano prisustvo na internetu

Bez obzira da li je u pitanju velika kompanija poput Koka - kole, Samsunga, Mercedesa ili malog biznisa kao što je frizer, dizajner ili zlatar, svi su svoje usluge i proizvode morali da predstave korisnicima preko interneta, jer drugačije nisu mogli da dopru do njih.

Iako su upoznati sa mnogim prednostima internet komunikacije sa korisnicima, mnogi vlasnici ili rukovodioci u malim i velikim firmama bili su skeptični prema koristi koju mogu imati od prisustva na interent stranicama sajtova i društvenih mreža.Mnogi nisu očekivali da će se u jednom trenutku zbog iznenadnih okolnosti sve preseliti na internet i školovanje i sastanci i poslovne transakcije i kupovina.Oni koji su na vreme zauzeli svoje mesto u digitalnom svetu, uz mala prilagođavanja, lako su se snašli u novonastaloj situaciji sa ograničenjima u kretanju, poslovanju i direktnoj komunikaciji sa klijentima.

Za one koji se još uvek dvoume imam pitanje: Šta još treba da se desi da se uverite da morate biti na internetu?

Kvalitetne pisane, foto ili video sadržaje sa dobrim dizajnom možete dobijati od nas i osvojiti deo on-line  tržišta pre onih koji se još dvoume.

Za početak pojavljujemo se sa paletom usluga vezanih za Novobečejski informator, koje mogu biti korisne malim i srednjim preduzetnicima iz Novog Bečeja i okolnih gradova.

Novobečejski informator u digitalnom izdanju, naslednik je štampane novine koja je izlazila na teritoriji opštine Novi Bečej od 2010-2016. godine u 8000 primeraka za sva 4 naseljena mesta. Svako domaćinstvo na kućnu adresu dobijalo je besplatan primerak jednom mesečno.

Preseljavanjem velikog dela poslovanja i informisanja na internet i Novobečejski informator usmerio je na praćenje savremenih tokova pa su tako sajt, fejsbuk, instagram i tviter profil Novobečejski informator, na raspolaganju svima koje interesuju zbivanja u Novom Bečeju i njegovi stanovnici kao potencijalni korisnici usluga ili proizvoda. 

Fejsbuk stranicu Novobečejski informator ima 5000 pratilaca, a najzanimljivije objave pregledalo je i po 15.000 korisnika

Katalog usluga fejsbuk stranice Novobečejski informator

1.      Tekstualna objava

-          Do 3 rečenice.......................................1000din

-          Članak...................................................3000din

-          Nagradna igra.......................................2000din

-          Šerovanje..............................................700din

2.      Tekst do 3 rečenice +  fotografija obezbeđena od klijenta...........1500din

3.      Tekst do 3 rečenice + fotografija koju obezbeđujemo mi.............2500din

4.      Dizajnirana foto objava.................................................................4000din

5.      Promo video -izrada i objava......................................................30.000 din

6.      Nena sa terena...............................................................................4000din

7.      Anketa, lajv, story..........................................................................2000.din

8.      Pravljenje profila (sa našim fotografijama)............................... 15.000 din

9.      Pravljenje profila (sa našim promo-videom)..............................35.000 din

10.   Održavanje profila (foto, komunikacija, publika).......................dogovor

11.   Reklamiranje – bustovanje.........................................................1000din

U ponudi su i druge vrste pomoći u oblasti predstavljanja vašeg malog ili velikog biznisa, od organizacije predstavljanja u medijima do izrade i dizajna promo-materijala, sajta...

Unapređenje ili potpunu promenu vašeg vizuelnog identiteta možemo uraditi tako da zasenite svoju konkurenciju. Za sve navedeno i još mnogo toga tu smo za vas. Ne čekajte previše vreme je novac.

Kontakt osoba

Nevena Subotić

062252702

Ko su vandali koji truju izvore vode, spaljuju šume i ubijaju životinje

Sipali su u bunar za vodu opasne hemikalije, počupali i uništili skoro svo drveće i biljke iz dvorišta i kuće, pobili većinu domaćih životinja i kućnih ljubimaca, potpuno spalili podrum i prizemlje, u akvarijum sa ribicama i kornjačicama sasuli naftu, a celu kuću napunili velikim količinama smrdljivog smeća i toksičnog otpada. Jezivo, neshvatljivo, vandalski.

Gde se ovo desilo? Kakvi bezobzirni vandali su mogli da učine takva zverstva? Zašto su to uradili?

A sada samo reč – kuća, zamenite izrazom koji označava veliku zajedničku kuću svih nas, znači zamenite je imenicom – Zemlja.

Sad vam je jasno ko su vandali, ali da li vam je jasno zašto sve to rade i kada misle da prestanu?

Sutra je Dan planete Zemlje, a stvari stoje ovako:

Lista top 10 najvećih zagađivača: 1. Brazil 2. SAD 3. Kina 4. Indonezija 5. Japan 6. Meksiko 7. Indija 8. Rusija 9. Australija 10. Peru

7 najvećih pretnji za okolinu 1.      Klimatske promene. 2.      Krčenje šuma 3.      Onečišćenja 4.      Gubitak biološke raznolikosti. 5.      Topljenje polarnih ledenih kapa i podizanje nivoa mora. 6.      Okeanske mrtve zone. 7.      Eksplozivni rast stanovništva.

Prema nekim starijim podacima i rečima ombudsmana, od oko 2.600 podnetih prijava zbog ugrožavanja životne sredine, podignute su samo dve optužnice. U 2018. godini samo jedna osoba je zbog krivičnog dela protiv životne sredine osuđena na uslovnu kaznu, a druga na kućni zatvor. To dosta govori o tome koliko vodimo računa o svojoj okolini i budućnosti.

Teme očuvanja životne okoline, zaštite Zemlje, ekologije nisu teme koje okupiraju prosečnog stanovnika zemljine kugle, pa samim tim ni prosečnog stanovnika Srbije. To je uvek tamo negde daleko od nas, dešava se negde drugde, ne dotiče nas. A kad nas dotkne? E, kad nas dotakne, onda je već uglavnom jako kasno.

Ne kažem da sad svi listom treba da se učlanimo u pokret zelenih, da organizujemo nasilne rušilačke ekološke marševe, vezujemo se lancima za drveće,  da streljamo za neprimereno ponašanje prema životinjama, da sabotiramo rad zagađivača tajnim diverzantskim akcijama. Ne. Međutim postoje neke male svakodnevne stvari koje mogu da pomognu da se naša velika kuća ne devastira u potpunosti i od kojih možemo da počnemo dok ne bude isuviše kasno.

U ovoj oblasti koja se bavi očuvanjem i zaštitom planete može se delovati iz ličnog ugla, ugla društvenih grupa, institucionalno na nacionalnom, državnom nivou i globalno.

Pošto smatram da je lični primer osnova svakog aktivizma i neophodan uslov da bi se na neku temu uopšte bilo kome bilo šta sugerisalo, mogu da navedem nekoliko stvari koje praktikujem već dugi niz, godina, nije spektakularno, ali jeste bar mali doprinos: pokušavam da ne trošim bespotrebno velike količine vode. Česma se može zatvoriti dok se ruke sapunjaju, tuš dok nanosim šampon na kosu, prazne bočice sa ostacima nepotrošenih lekova ne moraju se bacati u smeće, nego se odnesu do apoteke ili doma zdravlja i predaju kao medicinski otpad, nošenje sopstvene torbe za namirnice iz prodavnice je dobar način da se što manje kesa nađe na smetlištima i zatrpava nas sve više. Sakupljanje plastičnog otpada je na sreću organizovano u celom mestu, tako da i tu maksimalno učestvujemo.

Ima tu još dosta stvari koje bih mogla popraviti u ekološkom smislu, ali jedna od najvažnijih misija je da svoje shvatanje pojma zaštite Zemlje pokušavam da prenesem mojoj deci. I tu je možda ključ rešavanja ekoloških problema.

Edukacija, prihvatljiv i prilagođen pristup mlađim generacijama kojima treba približiti ekološke teme.

Mada, ako ćemo realno, nekad mi se čini da su mladi svesniji ekoloških problema, nego striji koji se deklarativno zalažu za zaštitu čovekove okoline, a praktično ni blizu ne čine sve što je potrebno da ta deklarativna zalaganja sprovedu u delo.

Svetliji primeri solidarnosti u odbrani i zaštiti prirode u Srbiji su ono što me je obradovalo i ohrabrio da za nas još uvek ima nade. Glasan i odlučan društveni odgovor na uništavanje reka i planina zbog izgradnje mini-hidroelektrana, burne reakcije na uništavanje drveća na Fruškoj Gori, Beogradu i nekim drugim destinacijama, glasno negodovanje povodom zagađenog vazduha u većim gradovima i još neke druge akcije, pokazale su da svest o tome da je Zemlja naša kuća koju moramo održavati ipak postoji.

Ali koliko god se mi borili da zaštitimo svoju domovinu i planetu praksa je pokazala da se ekološki problemi siromašnih dodatno multiplikuju zbog nedostatka novca.

Iako je siromaštvo veliki problem koji sprečava mnoge države da zagađivačima pišu velike kazne ili ih zatvaraju, korupcija onih koji bi to trebalo da sprovode je još veći kočničar.

Ovaj zatvoreni krug potrebe za radnim mestima i prljavih industrija, koje zgađivači pokušavaju da uvale najsiromašnijima, kako ne bi prljali svoje nego tuđe zemlje, skoro da nema rešenje. Samo u poslednjih par godina u Zrenjaninu je najavljeno otvaranje fabrike guma, koja spada u svetski najpoznatije zagađivače, RTB Bor su kupili Kinezi i niko nije siguran koliko se pridržavaju propisanih ekoloških ograničenja, a sličnih slučajeva ima i na drugim mestima.

Zašto Kinezi izmeštaju svoje fabrike u daleku Srbiju?

Veliki rast kineske industrije, preterana upotreba poljoprivrednih hemikalija i propusti u sprovođenju ekoloških pravila, doveli su do zagađenja seoskog zemljišta olovom, kadmijumom, pesticidima i drugim toksinima.

Prema procenama nekih naučnika, u Kini je zagađeno čak oko 24,3 miliona hektara obradivog zemljišta, pri čemu se ne zna koji procenat tog zemljišta je zagađen toliko da na njemu nije moguća proizvodnja hrane.

Godišnje se u Srbiji proizvede 10 miliona tona otpada.

Srbija na godišnjem nivou generiše oko 80.000 tona opasnog otpada. Međutim, u državi ne postoji postrojenje za zbrinjavanje i preradu opasnog otpada, odnosno adekvatno sistemsko rješenje za opasni otpad.

Budžetom za ovu godinu, koji iznosi 4,7 milijarde dinara, za ekologiju je opredeljeno tek devet miliona. 

Međutim ukoliko ostanemo pri odluci da se pridružimo zemljama Evropske unije, moraćemo da ubedimo Evropsku komisiju da imamo realan plan, podatke, spremnost i sredstva za izgradnju 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju više od 10.000 kilometara kanalizacione mreže, rešavanje više od 3.500 neuređenih deponija i smetlišta, spremnost industrije da prihvati EU standarde - više od 230 kompanija trebalo bi da dobije integrisane dozvole i sprovede Direktivu o industrijskim emisijama.

Za to vreme u svetu: topljenje glečera, požari ogromnih razmera, izlivanja nafte u okeane, beskrupulozno, toksični otpad na svakom koraku, uništavanje biljnih i životinjskih vrsta…

Pa šta da ti kažem planeto, poruku još nismo shvatili, a tebi srećan tvoj dan, jer sreća će ti trebati, a i nama.

U Srbiji se prčišćava 10%, a u EU 70% otpadnih voda U Srbiji praktično ne postoji infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava i fabrika, pa se manje od 10 odsto otpadnih voda prečisti, a ostatak se direktno ispušta u reke, zagađuje životnu sredinu i ugrožava zdravlje ljudi, navodi se u analizi Fiskalnog saveta. S druge strane, u zemljama centralne i Istočne Evrope ovaj procenat je oko 70 odsto i uvećava se iz godine u godinu. Uz to, u Srbiji i najveći gradovi poput Beograda i Novog Sada, nemaju prečišćivače otpadnih voda, pa se sav sadržaj kanalizacije direktno izliva u Savu i Dunav. U EU ne postoje gradovi slične veličine bez prečišćivača otpadnih voda, pa tako Budimpešta prečisti 95 odsto otpadnih voda najsavremenijom tehnikom, Bratislava 99 odsto, a Beč ima stoprocentan učinak, navodi se u analizi. Čak i Bugarska i Rumunija, koje su na začelju EU na ovom polju, prečišćavaju veliki deo otpadnih voda svojih prestonica – Sofija 75 odsto, a Bukurešt 60 odsto, obe najboljom dostupnom tehnikom. Preuzeto sa: Al Jazeera Balkans

Harvey Weinstein otpremljen u zatvor, neka se spremi Jutka

Holivudski mogul Harvey Weinstein proglašen je krivim za silovanje i seksualno uznemiravanje. Po američkim zakonima za seksualno napastovanje prvog stepena na štetu Miriam Haley kazna je pet do 25 godina zatvora, dok je kazna za silovanje trećeg stepena od uslovne kazne do četiri godine zatvora.

Zašto je meni važno šta se dešava na drugom kraju sveta? Važno mi je zato što sam se tokom svog životnog veka susretala sa uplašenim zbunjenim i razočaranim ženama, koje se nisu uvek najbolje snalazile u situacijama kada su doživljavale seksualna uznemiravanja.

Ko kroz ovu vrstu pakla, da li kao direktni učesnik, ili kao podrška povređenoj osobi, nije prošao teško može da ga zamisli. Obeleži te za čitav život. Samo ponekad zaboraviš, ali uvek se nađe nešto da te podseti, novinski članak, film, objava na društvenim mrežama…

Jedno od prvih takvih iskustava imala sam kada me je dobra drugarica zamolila da idem sa njom na konsultacije iz nekog predmeta na fakultetu jer se boji da će imati problem sa profesorom, koji je tražio da dođe sama i već u nekoliko navrata imao nepristojne, vulgarne, uznemirujuće insinuacije. Iako sam tada imala manje od 20 godina išla sam sa njom i bila jako ljuta što mi ne dozvoljava da uradimo nešto više protiv takvog seksualnog prestupnika. To je bio samo prvi u nizu sličnih događaja.

Godine, materijalni status, bilo koja druga okolnost nije garant da se ne možete naći u takvoj situaciji. Možda je najbolji primer upravo ovaj iz Holivuda.

Oko stotinu žena optužilo je Vajnstajna, suosnivača filmskog studija Miramaks za seksualno uznemiravanje, uključujući silovanje, a neki od navoda potiču decenijama unazad. Te optužbe su pokrenule talas tvrdnji o seksualnom uznemiravanju i napadima holivudskih moćnika, političara i drugih uticajnih ljudi, kao i pokret "I ja" (MeeToo) u kome su stotine žena javno optužile moćne ljude u poslovnom svetu, vladi i svetu zabave za uznemiravanje. Među glumicama koje su bile njegove žrtve našle su se Gvintet Paltrou, Anđelina Žoli i mnoge druge.

Drago mi je zbog svih žena sveta koje su ikada imale i najmanji problem ovog tipa, jer je ova vest obišla zemaljsku kuglu i sigurno će bar delimično uticati na to da se ohrabre i da se prvenstveno, odbrane od seksualnih napada, bilo fizičkih bilo verbalnih, a onda da skupe hrabrost i prijave prestupnike.

Situacija sa našom zemljom, kako sada iz ovog ugla izgleda, nije sjajna, niti za pohvalu.

Najbrutalniji seksualni predator Jutka uspeva već relativno dug period da izbegne sudski epilog i kaznu za protivzakonito ponašanje.

Njegova žrtva Marija Lukić ne dobija dovoljnu podršku niti okoline niti javnosti.

Zločinac i seksualni predator iz Brusa ima ponudu da pređe u partiju koja će mu pružiti zaštitu i poslanički imunitet, dok ga je do sada štitila naprednjačka vlast kao svog gradonačelnika.

Sve to ukazuje na atmosferu u društvu koje nema dovoljno razumevanja za brzo i efikasno rešavanje ovakvih slučajeva. Kažem društvu, jer je nemali broj kolega Marije Lukić okrenuo leđa žrtvi i priklonio se, iz samo sebi znanih razloga, nasilniku. Dolazili su na suđenja kao podrška Jutki.

Ta količina nesolidarnosti, nerazumevanja da će sutra njihove žene, ćerke, prijateljice biti meta poremećenih seksualnih napadača je prosto zapanjujuća i neobjašnjiva.

Organizacije koje su podržale Mariju Lukić u njenoj borbi da se osudi onaj koji ju je maltertirao i zlostvljao, pokazale su joj da nije sama.

Žao mi je što podrška nije i veća jer mnogi ne shvataju da je ovo možda jedan od najbitinijih sudskih procesa za žene. I kao što je suđenje Harvey Weinsteinu pokrenulo lavinu, tako i suđenje Milutinu Jeličiću ne sme doživeti da se zbog tabloidizacije i političkih odluka otegne do unedogled i minimalizuje njegov epilog. To bi bila pogubna poruka za sve žene koje trpe ili će trpeti seksualno zlostavljanje na bilo koji način.

 Ozbiljniji pristup ovom slučaju od strane sudova, političara, medija, javnosti, sa druge strane pokazao bi da će svaka žena koja se odupre nasilju, prijavi nasilnika, ili trpi ovakvu vrstu nasilja imati maksimalnu podršku i zaštitu zakonom propisanih organa i ustanova, kao i podršku okoline i javnosti.

Ova sudska presuga važna je i zbog toga što može pokazati moćnicima sa naših prostora da žene nisu igračke, da takvo ponašanje vređa i ostavlja posledice, kao i da je seksualno uznemiravanje kažnjivo, što bi logično trebalo da dovede i do smanjenja takvog vida ponašanja “nedodirljivih” muškaraca koji smatraju da imaju pravo na sve.

Zato se iskreno nadam da će događaji teći ovako: Harvey Weinstein je sa suda direktno odvežen u zatvor na služenje kazne, neka se spremi Jutka, jer ja Mariji Lukić verujem, kakav god da sudski epilog bude.

Neznadu, neznu, nemadu pojma

Jednom davno kaže mama moje drugarice: „ Majo, ne kaže se neznadu, nego neznu“. Iako sam znala da se kaže – ne znaju, bilo mi je bezveze da ispravljam stariju ženu. Maja je vrlo brzo naučila kako pravilno da izgovara reči, tako da nije bilo neke velike štete.

Ova crtica iz života mi često pada na pamet kada razmišljam kako živimo poslednjih nekoliko godina.

Posle sasvim korektno obrazovanih i podnošljivo sposobnih kadrova Socijalističke partije Srbije,  5.oktobra 2000, nakon oktobarske (ne)revolucije, vlast su preuzeli dosta obrazovaniji i takođe podnošljivo sposobni drugosrbijanci na čelu sa Demokratskom strankom.

Po hodnicima i kancelarijama državnih institucija vrvilo je od mladih, obrazovanih, uglađenih ljudi, koji su pokušavali da Srbiju brzinom svetlosti uključe u svetske tokove politike, ekonomije, kulture...Ono što im je falilo da u tome i uspeju je dosta iskustva i još više sposobnosti da sklone mangupe iz svojih redova, koji su koristili novonastalu, post(ne)revolucionarnu situaciju da raznim legalnim i nelegalnim mahinacijama obezbede sebe, svoju širu rodbinu i prijatelje, za nekoiko kolena unapred.

To ih je koštalo vlasti.

Propustili su priliku da nas poguraju u bolje. Ne zato što nisu hteli, nego zato što su bili kratkovidi.

A onda su stigli ovi -Živi dokaz izreke „I od goreg, ima gore“.

Srpska napredna stranka, sastavljna od odmetnutih srBskih Radikala i otpada svih ostalih stranaka, pojavila se na političkoj i društvenoj sceni i zagadila je, možda nepopravljivo.

Kadrove obrazovane po svetskim i našim najboljim univerzitetima, zamenili su neukusno odeveni „balvani“ sa prljavim cipelama i kupljenim diplomama. Strlete su preuzele primat u državnim institucijama i u javnom prostoru.

To kako je ko obučen, da li mu je masna kosa ili prljave cipele, na prvi pogled ne bi trebalo da igra veliku ulogu u proceni koliko je sposoban, a igra.

To je samo spoljni znak onoga što nose unutra. Lepo vaspitan i obrazovan čovek ne dozvoljava sebi da dođe neuredan na posao. Lepo vaspitan i obrazovan čovek ne kupuje diplomu, nego nauči i svalada ono čime želi da se bavi, a ako nije naučio bavi se onim za šta je kompetentan.

Svoje neznanje, nesposobnost, bahatost i prljavštinu tako su naprednjaci uspešno proširili na celokupan javni prostor, ne samo na politiku nego i na društvo, kulturu, obrazovanje, način razmišljanja i sistem vrednosti.

E, sad već neću da prećutim. Majinoj mami sam mogla da oprostim, ovo već ne može da se posmatra bez reči.Ne mogu jer me lično ugrožava na više nivoa.

Prvo i najvažnije ugrožava moju decu, kojoj oduvek objašnjavam da ne uče za mene, nastavnika i ocenu nego za sebe. Da nauče tako, da nešto znaju i da to mogu da primene. Onda dođu naprednjaci sa svojom nepokolebljivom politikom da je sasvim normalno kupovati diplome i ništa ne znati.

Drugo i jednako važno, toliko nesposobni i bahati pustoše zemlju kao skakavci. Pretvaraju radnu snagu u belo roblje stranih investitora, uvoze žito, polupečeni hleb, nesposobni da našu proizvodnju drže na pristojnom kvalitetu.

I pod tri da stavim sve ostalo o čemu su drugi pisali i upozoravali nas na posledice: Upropaštavanje industrije oružja, zarad ličnog bogaćenja funkcionera njihove stranke, rasprodaju strateških resursa: obradiva zemlja, izvori vode, rudna bogatstva...Stvaranje centralizivane parokratije gde bez članske karte SNS ne možeš ni na pijaci da prodaješ, a kamoli da se negde zaposliš...Šurovanje sa kriminalnim klanovima. Zauzimanje najuticajnih mesta u najprofitabilnijim biznisima. Odjednom su njihovi kadrovi postali najveći malinari, poljoprivrednici, trgovci tehničkom robom i softverom.

I tako većina nemo gleda kako ovi NEZNADU, NEZNU, NEMADU POJMA, a svako malo od negde iskoči  izreka da je dovoljno da dobar čovek ne radi ništa pa da zlo pobedi.

Za početak možda da kažemo lopovu da je lopov, neznalici da je neznalica, prljavom da bi bilo pristojno da se okupa, ja bih odatle počela, pa korak po korak da vidim gde ćemo stići.

Pristojnost uzvraća udarac

Pristojno. Pristojnost. Pristojno društvo. Pristojno ponašanje. Pristojna komunikacija. Pristojan izgled. Pristojan TV program. Pristojne novine.

Potpuno sam ubeđena da kada bi malo, po malo od toga vraćali u društveni kontekst bilo bi nam lakše. Lakše bi podneli i to što je većina nas u ne preterano veseloj finansijskoj situaciji.

Jel sećate kako su u nekim pristojnim knjigama opisivali : „ ....odeća mu je bila stara ali čista, ispeglana i pedantno zakrpljena“.

E, tako bi mogli da opišemo naše društvo kada bi u njega uspeli da vratimo pristojnost.

Ostalo je ovde pametnih i pristojnih ljudi koji su se povlačili, uzmicali pred hordama razularenih nepristojnih, bahatih, neobrazovanih, gladnih svega, prostih.

Uzmicali su pristojni pred onima koji su uvodili privatne fakultete i pred onima koji su ih studirali svesni da su kupili svoja zvanja i da se sa tako malo rada i učenja na pristojan način ne dolazi do diploma.

Uzmicali su i pred onima koji su svojim „bizmisima“ i gomilom nelegalno stečenih para stvarali novu kulturu gledanja na drugu stranu dok te neko džepari.

Povlačili smo se pred onima koji su umesto Opstanka, Poslednje oaze i Muzičkog tobogana na televizijske programe dovodili Farme, Parove, agresivne voditeljke, voditeljke koje se ne mešaju u svoj posao.

Povlačili smo se pred onima koji su novinarke voleli kad kleče, dopuštali smo im da vređaju predstavnike medijskih kuća koje o njima ne pišu hvalospeve.

Povlačili smo se pred onima koji su umesto odgovoarajućeg obrazovanja prioritet davali političkoj pripadnosti prilikom zapošljavanja.

Povlačeći se tako pred nepristojnostima koje su nas napadle sa svih strana stigli smo do zida.

Nemamo više gde da se povlačimo.

I onda tako leđima oslonjeni o zid neki pristojni ljudi odlučili su da im je dosta nepristojnosti.

Iako u velikoj manjini, krenuli su u borbu za vraćanje moralnih vrednosti koje su odlika pristojnih ljudi.

Prva pobeda je izvojevana u prostoru obrazovanja i lažnih diploma. Plagijat doktorata ministra finansija Siniše Malog više nikada neće moći da se progura kao normalna stvar. Kupovina diploma možda još nije zaustavljena, ali je definitivno pokazano da će kad tad biti razotkrivena i da se ne isplati.

Neka to bude prvi korak ka osvajanju pristojnosti i u svim ostalim oblastima.

Dužni smo da našoj deci ostavimo društvo pristojnosti, a ako nepristojnost ipak pobedi, nadjača nas koji smo hteli da je iskorenimo, bar ćemo moći da im kažemo: „Deco mi smo probali, borili smo se. Nismo uspeli. Vi nastavite“, jer pristojnost mora jednog dana pobediti. Do nas je da li će to biti sada ili ćemo na nju duže čekati.

Mislite o tome i u svakoj situaciji kada se pitate da li da se povučete pred nepristojnošću i linijom manjeg otpora prepustite nekom drugom da se bori sa avetima nepristojnosti, skupite snagu i usprotivite se nepristojnosti gde god to bilo.

Ako mislite da jedna vaša mala borba ne može promeniti ništa u moru nepristojnosti setite se mnogih koji su malim potezima pokrenuli lavine. Setite se Aleksandra Obradovića koji je sam krenuo u ogoljavanje nepristojnog bogaćenja tate Stefanovića. Setite se Marije Lukić koja je svesna mašinerije koja će je razapeti razotkrila bolesno ponašanje Milutina Jeličića Jutke. Setite se mnogih drugih i odnesite svoju malu pobedu u borbi protiv nepristojnih.

Vreme je da pokažemo da pristojnost uzvraća udarac

Što bi nas interesovali beogradski taksisti i neravna kaldrma na trgu, kad vas ne ineteresujemo mi?

Jeste se mnogo iznervirali što su taksisti blokirali Beograd? Evo ja crkoh od muke isto kao za onu neravnu kaldrmu što je postavljena na Trgu Republike.

Jeste sarkazam i jeste bezosećajno prema stnovnicima Beograda, među kojima su i moji dragi rođaci, kumovi i prijatelji.

A čim je prouzrokovana onda ova moja nesolidarnost i čemu rasprava na tu temu ako me ne zanimaju ni Trg, ni taksisti koji blokiraju?

Pored toga što me iritira opredeljenost medija da svoj prostor neravnopravno podele između stanovnika prestonice i nas ostalih, naravno, ne u našu korist, pa nas preplavljuju vestima sa beogradskih ulica, dok informacije o problemima i životu ostatka stanovništva dobijamo na kašičicu, radi se ustvari i o izborima.

Razmatrala sam rezultate svog preispitivanja - Da li sam ja pristrasna i dozvoljavam da me moja opredeljenost za partiju koja insistira na decentralizaciji i bavi se vojvođanskim pitanjima zalepi ili je zapostavljanje tema i života van Beograda, od strane ostalih opozicionih političara zaista tako dominantno.

Jedan od egzaktnih pokazatelja može biti to kakav je odnos broja vesti iz Beograda u odnosu na „unutrašnjost“ na njihovim zvaničnim sajtovima.

Tako recimo Demokratska stranka na 9 strana posvećenih vestima od 90 vesti ima: jednu vest iz Kragujevca, jednu iz Vršca , jednu iz Paraćina i 7 iz Niša. Ovde nisam računala objave da će predsednik DS posetiti 5 mesta u van Beograda, a zatim da ih je posetio i šta im je tamo rekao, jer to ni u kom slučaju ne govori o životu i problemima ljudi koji žive u tim mestima niti o načinu na koji bi mogli biti rešeni.

Od tih 90 vesti samo se jedna odnosila na Vojvodinu i to na temu korupcije u Novom Sadu.

Za razliku od neinteresovanja za probleme života stnovništva van Beograda, prestoničke teme su na sajtu DS zastupljene. Pa tako možemo pratiti šta se dešava sa stnovnicima hotela Bristol, kako je prošao susret predsednika DS sa Vračarcima i tome slično.

Stranka slobode i pravde uspela je da ima još lošiji pristup i zastupljenost tema iz ostatka zemlje. Oni na 9 strana među 54 vesti imaju po jednu vest iz Bora i Kruševca i ni jednu iz Vojvodine, ako koristimo isti princip da se ne računa što je Đilas bio u Sremskoj Mitrovici i rekao im kako će kad padne Vučić za 6 meseci biti bolje. A ako hoćete da to računamo, onda eto imaju na 54 strane ipak jednu vest iz Vojvodine. Jupiiiiiiii

O tome da će, kaobajage,  nekad razmišljati i o nekim drugim građanima ove zemlje, a ne samo o Beograđanima SSP daje nagoveštaj otvaranjem posebnog odeljka „SSP na lokalu“.

Da se razumemo, mada je onima koji prate moja javna istupanjima odavno jasno, potpuno sam protiv sadašnje nakaradne vlasti Srpske napredne stranka. Ne bih nabrajala razloge poput onih da su nesposobne neznalice, korumpirani, bahati , lenji i da upropaštavaju zemlju na veliki broj načina.

To napominjem da razjasnimo da me razmatranje ove teme ne interesuje iz razloga pohvale 

uvlakačko – degenerisanog podilaženja „sirotinji raji u unutrašnjosti“ i pohvale Vučićevog nedvnog putujućeg cirkusa po Srbiji, ne.

Ovo je moj način da kažem onim političarima koji mogu imati potencijal da u ovu zemlju dovedu civilizacijski prihvaćene norme pristojnog života: Aman ljudi, osvestite se!

Znamo da je u Beogradu trećina biračkog tela. I znamo da vas mrzi da se „klackate“ do Kanjiže, Leskovca i Taraša, ali dajte malo zainteresovanosti i obzirnosti u pristupanju temama koje muče nas koji ne živimo u krugu dvojke.

Pokažite bar blagu zainteresovanost za decentralizaciju i ravnomeran razvoj svih oblasti u zemlji. Nemojte da posmatrate građane Vojvodine i ostatka Srbije van Beograda, kao građane drugog reda. Ne treba nam vučićevsko podilaženje i lažna snishodljivost, ali pokažite malo poštovanja i razumevanja.

Sela i gradovi se prazne. Njihovi stanovnici odlaze u prestonicu ili još češće van zemlje. Razmislite o tome ko će glasati za vas i koga ćete predstavljati kad svi zdravomisleći odu. Ili ćete možda biti zadovoljni političkim bivstvovanjem u Beogradskom pašaluku?

Jeste nekad bili klinički mrtvi?

Da bi ste u potpunosti razumeli smisao ove priče, na početku ću vam opisati iskustvo moj bliske rođake sa kliničkom smrću.

Tokom relativno bezazlene operacije žuči, iz nepoznatih razloga, njen organizam je otkazao i svi aparati pokazivali su da je klinički mrtva. Ona kaže da je jasno videla sebe sa neke visine, kao naprimer da je na plafonu, kako leži na operacionom stolu. Nije osećala bol, niti strah, ništa. Videla je kao i mnogi neku beličastu svetlost na jednoj strani i medicinsku sestru koja i posle zvaničnog proglašenja smrti ne odustaje od reanimacije i govori joj: „ Nećeš mi umreti danas. ’Ajde budi se. Moraš da ideš kući. Jesi zaboravila da te tamo čekaju tvoje devojčice? Jel znaš da im trebaš? Kako se zovu?

Sa jedne strane bela svetlost u koju je tako lako skliznuti i utopiti se. Bez muke, bez bola bez napora, bez straha. Sa druge strane glas koji te zove da se vratiš nazad jer te čekaju ćerčice i naravno sve što nosi život, a podrazumeva i napor, i bol, i strah i borbu do kraja.

„I stvarno me je to vratilo. To što me je pitala kako se zovu. „ – kaže mi rođaka.

Sad zamislite ono, kao na filmu, kad se prelazi na potpuno drugu situaciju.

Odvezla sam decu u školu. Ulazim u kuću u kojoj je ostao uključen TV. Ne brinite, nisam doživela kliničku smrt pa me TV vratio nazad, nego se desila jedna potpuno uobičajena životna scena, kojoj sam ja prvi put neuobičajeno pristupila.

Sa jutarnjeg dnevnika predsednik Srbije u trenutku dok ulazim govori: „ 15 posto, 20 posto.....“ i nastavlja nešto da priča. Nisam ni slušala dalje jer mi je to u tom trenutku prvi put bilo nezanimljivo i donekle smešno tako istrgnuto iz konteksta.

Da bi se i ova neobičnost situacije u mom životu razumela napraviću još jednu kratku digresiju. Politika me zanima još od  Osme sednice CK SKJ  koja se odigrala 1987. To vam je ono kad je Sloba svog kuma Ivana Stambolića zeznuo na sednici, malo mu namestio igranku, a posle već znate kako se to završilo kad je Stambolić hteo da mu uzvrati uslugu. Što znači da ja od svoje petnaeste godine politiku pratim i prilično aktivno učestvujem u njoj. Doživljavam je vrlo ozbiljno i jako se sekiram kada vidim njene propuste i nepravde prema običnim ljudima. Ustvari, ne pravi politika propuste, nego ljudi koji se njom neuspešno bave. Iako ću ovde sada verovatno izgubiti bar pola čitalaca jer se gade politike i svega što je za nju vezano, samo da vam kažem da pre nego što odustanete od daljeg čitanja pročitate barem još nekoliko narednih redova, jer se kladim da većina ustvari i ne zna šta je zaista u punom značenju smisao politike.

Politika je po Wikipediji, a i u praksi aktivnost kroz koju ljudi stvaraju, čuvaju, sprovode ili menjaju pravila po kojima žive. Wikipedija takođe kaže, ono što i mi sami donekle znamo, da su se kroz istoriju iskristalisala četiri glavna značenja, pojma "politika":

•             politika kao "umetnost vladanja";

•             politika kao vođenje javnih poslova;

•             politika kao sredstvo rešavanja sukoba;

•             politika kao ostvarivanje vlasti, odnosno raspolaganje društvenim resursima.

E tako, ako su oni koji i dalje ipak nemaju živaca da čuju bilo šta o politici napustili dalje čitanje za vas malobrojne koji ste ostali da objasnim kakve imaju veze klinička smrt, Vučić sa dnevnika i moje bavljenje politikom.

Kada sam, dakle, čula neurotičnog manipulatora Vučića kako opet nešto izmišlja i bulazni o nekim procentima, u nameri da pošalje još jednu redovnu dozu hipnotičkog sranja, onima na koje to uspešno deluje, prvi put se nisam iznervirala. Počela sam da se smejem.

Oni su ljudi moji, kad ih onako iz ugla posmatranja moje rođake, sa plafona, gledate ustvari nenormalno smešni. Uspela sam da napravim iz nekih svojih trenutnih razloga tu distancu i da osmotrim iz tog nekog drugog ugla.

I ako kao pravi potomci naših hradbrih, pametnih i dostojanstvenih predaka uspemo da se distanciramo od velike nepravde, nesreće i propasti koju nam nanose, i nasmejemo se na sopstveni račun, zato što dozvoljavamo da nas takvi neuki, zli pajaci koji trenutno uzurpiraju vlast, maltertiraju, shvatićete zašto sam se nasmejala.

Pa bog te video tu se ustvari ne zna ko je smešniji. Da li oni sa svojim lažima, manipulacijma, megalomanskim krađama, uništavanjem sistema vrednosti, osiromašivanjem stanovništva i mnogim drugim zlodelima, ili mi koji sve to trpimo, ćutke pomireni sa sudbinom, ili nespretno pokušavajući nešto da promenimo nekim nemuštim  poluaktivizmom.

Smejali su se ljudi i u strašnijim situacijama, što da se ne nasmeju sada, i sebi i njima - ružnim pajacima.

To što smo mi kao društvo ustvari praktično klinički mrtvi: Sa uništenom kulturom nauštrb rijalitija, sa uništenom ekonomijom gde država plaća strane investitore da dođu da nas koriste kao roblje, umesto da ista sredstva da našim privrednicima, sa uništenim sistemima vrednosti gde se vođe navijača i gologuze stralete promovišu milionima puta više od književnika ili naučnika, gde se reke umesto da teku guraju u cevi, kako bi predsednikovi kumovi zaradili milijarde, gde se poljoprivredna zemlja prodaje Arapima i tajkunima, a otima od poljoprivrednika, bez ideje kako nastaviti život u ovom srpskom černobilu, sa jedinom željom da se pobegne negde gde je budućnost vaše dece bar delimično sigurnija…

Znači, to što smo mi  kao društvo i pojedinci, ja, ti, ona, on klinički mrtvi i bespomoćno  gledamo kako se nešto tamo dešava sa nama, kako nam nešto rade i ne možemo baš da se odlučima da li je lakše odustati, predati se i prepustiti bezdanu bele tj crne svetlosti, ili se vratiti u ring…

E, to što smo klinički mrtvi, predali se, ne znači da neka medicinska sestra neće doći da nas pita:

A kako se zovu vaša deca?