Žena na moru: komično - satirični osvrt na balkansko porodično letovanje

I tako u staroj demode letnjoj haljini i još starijim japankama prolaziš kroz armiju po poslednjoj modi doteranih tinejdžerki, neukusno, ali skupoceno obučenih Ruskinja ili nonšalantno ali prikladno obučenih domordkinja. I u svemu tome pokušavaš da se ne osećaš kao idiot.

 Međunarodni sinonim vrhunskog uživanja i hedonizma je tropska plaža i letnja atmosfera na moru. I stvarno moram priznati da je i na mom desktopu često bila neka fotografija rajskog tropskog ostrva koja me je asocirala na sve lepote, mirise, ukuse, intenzivne doživljaje leta i letovanja.

A onda me je, kao grom iz vedra neba, pre nekoliko godina, šokirala izjava moje dobre drugarice koja mi je rkla da već godinama godišnji odmor provodi kod kuće. Prvo sam mislila da se šali, ali kad sam čula argumente počela sam da posmatram letovanje i iz nekog drugog ugla.

1.       Prvo sva priprema : pranje, peglanje, odabir i pakovanje veša i ostalih stvari je naravno u balkanskoj a i svetskoj podeli uloga obaveza žene. I tako dok pereš mašine i mašine veša i pokušaš da izbor stvari svedeš na minimum, ali ipak dovoljno da nikom ništa ne zfali jer ćeš ti bi ti kriva jer si pakovala, deca se igraju, a muž drema uz TV.

2.       Naravno da treba pripremiti i prateće elemente kao što su lekovi, rekviziti za more i morsku obuću za decu.  Morate naravno pripremiti i hranu koju ćete poneti za svaki slučaj ako u Crnoj Gori slučajno bude nestašica hrane, recimo neka ekspresna međunarodna blokada. Pa se pakuju: šunka, slanina, kobasica i naravno pekmez (gde ćeš bez pekmeza na more). Naravno obavezno namestiti sendviče ako ne bude radio ni jedan kiosk ili benzinska do mora da ne ostanemo gladni.

I tako dok oni svi već spavaju ti pakuješ poslednje tek osušene čarape i teglu pekmeza i raduješ se što ćeš već sutra ležati i uživati na plaži. Ali čekaj......Kad stigneš u aparman prvo sledi raspakivanje svega što si pakovala 24h. Pre toga mora se sve prebrisati jer je prašnjavo, gde ćeš čiste stvari na prašnjave police. Sva sreća spaklovala si 3 rezervne truleks krpe. I dok oni leže i gledaju tv, ti još sat- dva raspakuješ i potom se bacaš se na spremanje večere. Dok pereš suđe od večere, jer naravno ko je video crnogorski apartman bez mrava, ne sme ostati ni mrvica i sve mora biti čisto da nedođu i drugi mravlji drugari, svi ostali već spavaju umorni od puta.

3.       Polazak na plažu opet zahteva vrhunsku koncentraciju da se ne zaboravi nešto bez čega će dan na plaži „biti upropašćen“. Pakuješ kreme za sunčanje, peškire, lopatice, grabljice......Ne daj bože ako si zaboravila nešto što bilo kom od ostalih članova baš treba tog dana na plaži.

4.       Na plaži se očekuje da se mama svima složi odeću, rasporstre peškire i zajednički frotir. Pronađe i odvede decu u toalet kada im hitno zatreba. Podeli sendviče kad ogladne, kupi voće koje im se najviše dopada i opere ga da bi se moglo jesti na plaži.

5.       Uz sve to u gužvi oko pripreme za odlazak na letovanje, raščišćavanja poslovnih obaveza i kupovine deci i mužu neophodnih letnjih stvari obično linijom manjeg otpora zaključiš da tebi ništa i ne treba. I tako u staroj demode letnjoj haljini i još starijim japankama prolaziš kroz armiju po poslednjoj modi doteranih tinejdžerki, neukusno, ali skupoceno obučenih Ruskinja ili nonšalantno ali prikladno obučenih domordkinja. I u svemu tome pokušavaš da se ne osećaš kao idiot.

6.       Kad na plaži skineš tvoju uglavnom skromnu i neprikladnu odeću još je gore. Stomak, koji si obećala sama sebi da ćeš skinuti, ili bar smanjiti  još pre nekoliko meseci, belasa se i misliš privlači pažnju svih oko tebe. Onda pogledom trežiš slične ili još gore primerke tvojih vršnjakinja da se utešiš. Džek pot je kad vidiš neku duplo mlađu u duplo lošijem stanju. Tu se malo utešiš i zaspiš premorena od svega. Naravno prvog dana izgoriš.

7.       Dok šetaš na povratku sa javnog dela plaže, gde je dozvoljeno imati svoj suncobran i frotir umesto ležaljki i ostalog mobiljara za plažu koji naplaćuju kao da su od zlata, vidiš kako neki tamo drugi svet leži na udobnim ležaljkama, pije neke egzotične koktele i uživa u veselom društvu i muzici, i deluje ti sve to kao da su hiljadama kilometara daleko od tebe, a ne samo dva koraka u starim japankama.

8.       I posle plaže opet kuvanje, pranje posuđa, skupljanje razbacanih stvari po apartmanu i širenje peškira i tako u krug uglavnom 10 dana.

I da se vratimo na drugaricu sa početka priče. Kako ona kaže: " Kad već kuvam, perem, spremam bolje da to radim u svojoj kući i nikom ne platim 500 evra da to radim u njegovom apartmanu. A vrlo lako mogu da preživim što ću preskočiti ono malo kupanja u slanoj i hladnoj vodi....." Dodala je i još par rečenica o tome da joj kupovina skupog crnogorskog voća za 5-članu porodicu uopšte nije mala stavka u budžetu, a kod kuće u dvorištu kakvog hoćeš voća i to besplatno. I sad ko da joj zameri?

  

Kad se opet napakuješ za put nazad, stigneš  raspakuješ se, opereš sve stvari jedina satisfakcija ti je malo morske boje i što možeš svima da ispričaš kako si se divno provela i naodmarala.

Ali nije sve tako crno, more je pomalo plavo.

p.s.
Sadržaj teksta ne zasniva se isključivo na ličnom iskustvu (pogotuvu onaj deo sa stomakom) hahahahahha.