E, otići ći ću zauvek u te zemlje trećeg sveta Latinske Amerike, ili na Kubu. U tu sirotinju i isto političko sranje kao kod nas. Jeste slušali nekad Buena Vista Social Club ili MANU CHAO .... Clandestino, Tijuana?
Ja to slušam s vremena na vreme, u poslednje
vreme sve češće, pogotovu dok pišem za komjuterom kod kuće. Tad nabijem
slušalice da me ne dekoncentrišu mamine detektivske serije ili odvratni glasovi
youtubera za kojima „otkidaju“ moja deca. Naravno svi
smo u dve sobe. Mogu ja i na sprat, da u miru pišem, al ću da se smrznem ko
..... Sprat se naravno zimi ne greje( Zima je meni sve što nije leto)
A što bih išla u taj treći svet, pored svih lepih
mogućnosti koje su mi na raspoalaganju u „Beć u Nemaćku“, u Slovačkoj,
Mađarskoj ili malo manje na raspolaganju u SAD?, pita se svako normalan ko ovo čita.
E, pa baš zato, jer ako treba da se maltretiram
negde bez izgleda da će u pristojnom vremenskom periodu od 5-7 godina biti
bolje, i za mene i za sve oko mene, bar neka bude toplo, da lepršave kratke
suknje i haljine budu najdeblje što ću ikad obući i neka se sluša dobra muzika. Kako oni u toj njihovoj muzici znaju da spoje veslo, tužno, brzo, sporo, romantično senzualno, i intelektualnu provokaciju.
I zato što tamo nikog lepo ne bih poznavala pa se ne
bi’ jedila što mi ponavljači i plagijatori vode prestonicu, ministarstvo
unutrašnjih poslova i sve ostalo. Što nepismene golje iz „pržogrnaca“ naprasno postaju
direktori obaveštajnih službi ili cenjeni tajkuni, orobljavanjem budžetskih
sredstava, ili što kurve, oh oprostite „starlete“ vedre i oblače kancelarjama u
vladi. Što ministar inostranih poslova peva umesto da ozbiljno vodi spoljnu politiku.
I te zemlje trećeg sveta Latinske Amerike recimo imaju, ili su imale, prave
diktature, a ne kao ovo kod nas. Jeste diktatura, nije diktatura nikako javnost
da se odluči. Kad je već diktatura bar da bude u originalu, a ne neka
prikrivena, kaobajagi. Lepo odem naučim kako se živi u diktatorskom sistemu (
al je bar vrućina). Tamo gde su svrgnute diktature naučim kako su to svrgavanje
izveli pa ću vam poslati pismo sa receptima.
RECEPT ZA SVRGAVANJE DIKTATORA
Potrebni sastojci:
- žilav
beskrupulozan diktator,
- žustro
protresena javnost, koja ne čeka da joj
savršena opozicija padne s neba nego radi s onom koju ima,
- bar
jedan - dva sveže oprana objektivna medija,
-
intelektualci sveže skinuti sa oblaka i konzervirani u stvarnosti, spremni da
konačno javno iznesu svoje mišljenje
- Uvek
zapaljivi vatreni studenti, ovog puta
oni koji zbog slavske sarme ne prave pauze na protestu
Način pripreme: Sve smućkaš i čekaš da
eksplodira jer gore biti ne može
Posebno
me živcira što smo mi ovde u Evropi ko najgori. Siromašni, zatucani, prljavi,
korumpirani, kavgadžije... I ma šata uradili to se sve skoro neće promeniti.
Jer koliko god mi otišli napred sa naprednjacima, ostali odu još više, a i da
budemo pošteni brže, jače bolje idemo unazad, a ne unapred: po standardu,
obrazovnom sistemu, slobodi medija...A tamo lepo u toj Latinskoj Americi svi podjednake golje.
U tim
zemljama su pretežno katolički sveštenici ili potpuno u službi naroda, jednako
siromašni kao i ostali stanvnici, ili su diktatorski zadrti klero-fašistički
manipulanti bez osećaja za ono što im je prava funkcija. U svakom slučaju
poštuju ih zbog humanitarnog rada ili iz straha i duboko ukorenjenih verskih lekcija
iz porodice. I stvarno bi mi prijalo da ne slušam šta je bahato poručio bilo
koji nepoštovani sveštenik narodu koji
ni u crkvu ne ide, a kamoli da poštuje sveštenstvo, u sekularnoj državi, o tome
koliko i kada žene treba da rađaju, u zemlji u kojoj je sveštenstvo
najpoznatije po impozantnom voznom parku, ratnom huškanju, potpunom otsustvu
humanitarnog pristupa sveštenikovanju, neplaćanju poreza i neodmerenim izjavama.
I da
rezimiram: Odem lepo tamo sa sve porodicom. Uštedimo na zimskoj garderobi.
Slušamo dobru muziku, a ne Grandove, Pinkove,
Dugina posela, Ace Lukase, Cece i ostala umetnička dela. Ako i ima rijalitija i žute štampe,
ništa ne razumem pa se ne potresam nad prostačenjem i debilizmima i time što
manipilišu glasačkim latinoameričkim telom zaglupljujući ga do krajnjih granica.
I tamo
bismo bili bez para, stanova i besnih automobila isto kao i ovde, ali kome je
još novac sreću doneo. To vam je kao u onom vicu kad je lekar pomešao lekove pa
umesto za proliv Lali dao lek za smirenje, pa kad je Lala došao na kontrolu
pita ga doktor jel mu bolje. Kaže Lala: Jeste i sad se userem al se više ne
jedim.
Nego jel
nam za tamo treba viza?
Tekst obavezno čitati uz jednu od ove dve muzičke podloge
https://youtu.be/TqXMQVNiedQ
https://youtu.be/JNYOVEXJBBM
PS
I nemoj da mi neko piše kako je Manu Chao iz Francuske, a ne iz Latinske Amerike imam i ja Gugl i Wikipediju
