Mislim da se većina nas našala u nekom kraćem, ili dužem
životnom periodu u situaciji da raspolaže sa izuzetno malom količinom novca,
koju pri tome dobija od nekog kao platu, ili džeparac, ili nešto slično.
Ta situacija i najokorelije NEmaterijaliste posle nekog vremena
dovodi u specifičan začarani krug.
U ovu grupu se ne ubrajaju mladi do 25. Njima uglavnom, sem
ako nisu već zasnovali porodicu, situacija u kojoj su uglavnom švorc ne lomi
duh. Računaju da je vreme pred njima i da će se situacija već na neki način
izmeniti.
Ostali su nažalost osuđeni na kolo začaranog kruga.
Nedostatak novca dovoljnog za pristojan život, zarađenog sopstvenim
znanjem i sposobnostima ostavlja najveće posledice na psihu.
Osoba koja ima nesreću da se nađe u takvoj situaciji najpre
pokušava da je prihvati sa kolikim - tolikim optimizmom nadajući se da će se
sve to brzo završiti i vratiti na staro, kad nisu postojali takvi problemi.
Sledeći korak je da krivi druge zbog okolnosti u kojima se
našla, što nije toliko pogubno za psihu, pogotovu ako stvarno postoji spoljni
faktor koji je doprineo da se nađe u takvoj situaciji, kao što je loša
privatizacija preduzeća u koj je osoba radila, opšte siromaštvo u državi i
društvu, propadanje firme u kojoj je zaposlena.....
Najgora faza je kada neko ko se našao u takvoj situaciji hroničnog
nedostatka novca počinje da sumnja u sebe i svoje kvalitete. Preispituje se da
li je možda njegova nesposobnost, nedovoljni kvaliteti, ili nepreduzimljivost
dovela do toga što mu se dešava. Što se više preispituje i sumnja u sebe sve
više tupi njegova oštrica gneva na one koji su možda upravo i doveli do toga da
se nađe u takvom stanju.
To što je manje gnevan na one koji su se ogrešili o njega,
manje mu možda šteti od sve veće pasivnosti u koju ulazi zbog gubitka samopoštovanja.
Gubitak samopoštovanja vodi ka tome da se osoba u takvoj situaciji
boji i da pokuša da popravi svoje finansijsko stanje tako što će pronaći novi
posao, jer se boji novog neuspeha koji iz te perspektive izgleda kao izvestan.
Ulazeći u začarani krug siromaštva i pasivnosti čovek sve
više počinje da dovodi u pitanje i svoje ljudske kvalitete, što opet dovodi do
toga da pomisli kako je zaslužio da se neko neprijatno odnosi prema njemu, da
je zaslužio da ga bračni partner, država, poslodavac, šalterski službenik ili
policijski inspektor potcenjuju, nepoštuju ili maltertiraju.
A to nije tako. Svako zaslužuje poštovanje.
To što vas poslodavci, država i razni njeni službenici
sistematski kradu, osiromašuju i dovode u stanje beznađa ne znači da vi niste kavlitetan
čovek, već da oni ne znaju dobro da vode ekonomiju.
To što na jednom poslu ne uspevate da zaradite dovoljno da
bi zadovoljili osnovne potrebe vas i vaše porodice nije razlog da ne probate
nešto što će promeniti situaciju.
Kad su vas već osiromašili ne dozvolite da vam slome i kičmu
tako što će ubiti vaš ponos i samopoštovnje. To vam niko ne može oduzeti, a iz
svake situacije postoji izlaz samo malo hrabrosti,istrajnosti i mudrosti i neće vam slomiti kičmu, a još manje duh.
