Iako me baš
zabole za to da li će Beograđanima da premeste glavnu železničku stanicu iz
centra grada negde u tri lepe...na kraju grada, opet me navodi na razmišljanje
o toj temi sledeće:
1 Zašto to rade?
2 Ko to radi?
Pošto većinu
pomenutih stanovnika prestonice potpuno ne potresa što pola Vojvodine pije
kancerogenu i mutagenu vodu sa primesama arsena u nenormalno velikoj količini, što nam se svakodnevnp prazne sela i gradovi
jer manja mesta ne mogu da održavaju ni
najobičnije staze, puteve i čistoću u bar prihvatljivom stanju, a kamoli da
grade nešto novo. A sve to nemogu da održavaju zato što postoji velika
disproporcija u raspodeli zajedničkih državnih para između tih malih mesta i
prestonice.
Kao neko ko
je imao uvid iznutra kako sve to funkcioniše mogu vam reći da je takva
raspodela toliko nepravedna da ne postoje ni reči ni argumenti kojima bi se
mogla opisati. Zato neću ni pokušati prepustiću vama da recimo zamislite koliko
bi se: trotoara, ulične rasvete, vrtića,
domova zdravlja, kolovoza, parkova moglo urediti za 406 miliona dinara koliko
će biti potrošeno za jarbole i zastave. Mogao bi neko reći da nisam patriJota
kad neću jarbole i zastave, a hoću, uređenje vrtića, trotoara, parkova. Međutim bojim se da uskoro neće imati kome da
vijore kojom brzinom građani napuštaju moje i sva ostala vojvođanska mesta. A
da ne pominjem da će se pola toga ukrasti tako što će izvođač i nabavljač
dotičnih zastava i jarbola biti neko sa kim će se praviti dogovor o procentu para kojim će se zahvaliti što je baš njegova
firma izabrana. To je samo jedna od
mnogobrojnih apsurdnih situacija da se u
Beogradu pare razbacuju na kozmetiku grada, a da se po manjim mestima i u
Vojvodini i u ostatku zemlje neke krucijalne stvari , od kojih zavisi
bezbednost i kvalitet života stanovništva, ne popravljaju i ne rešavaju.
Kad smo
rešili taj deo o tome zašto me zabole baš što izmeštaju železničku stanicu iz
centra Beograda negde bogu iza nogu
dolazimo i do pitanja: Zašto je uopšte izmeštaju?
Kolko se
priča na tviteru, a tamo su uglavnom najobjektivniji i najobavešteniji anonimni
i ne baš tako anonimni izvori, stanicu izmeštaju jer malko smeta Beogradu na vodi. Jel tačno jel
nije ne tvrdim, ali da je razlog glup, glup je do besvesti. E, sad ako se uzme
u obzir da su budući stanovnici tog nepostojećeg Beograda na vodi neki
dobrostojeći stanari, njima vozovi i stanica stvarno ne trebaju. Imaju oni
svoje vozne parkove četvorotočkaša sa sve imenima umesto brojeva na tablicama.
Rodbinu sa sela im ionako više prija da dočekaju negde daleko od očiju
slučajnih prolaznika, da ih ne sramote. Znači sve se poklopilo. Bombonica.
Ali se naježim kada pokušam da
pronađem odgovor na pitanje - Ko to radi?
E, to su oni
isti koji nemaju pojma da je železnička stanica u centru grada njen ukras, koji
nikad nisu putovali međunarodnim vozovima ili provodili vreme u redu za karte diveći
se lepoti, šarenilu i entuzijazmu, prvenstveno maldih, putnika koji su stigli
iz nekih dalekih zemalja sa velikim rančevima u Beograd i oplemenili ovu zgradu
mirisima, zvucima bojama, životom.
To su ti
isti što su diplome kupili na sniženju, čitaju Tolstojevskog, a od sveta su videli
eventualno samo šoping molove.
Ne znaju oni
šta je istorijska i umetnička vrednost, za tradiciju misle da je to kad ožderan
od rakije jedeš sarme i pevaš četničke pesme. Bojim se da će takvi jednog dana
kad premeste tu stanicu doći u Novi Bečej da nam poruše Araču, benediktinski
manastir iz 13. veka da izgade noviji, lepši i funkcionalniji.
I tu dolazimo do tačke spajanja što iako me
iritira besramna centralizacija uprave nad državom i još više neravnopravna
raspodela državnog budžeta u korist Beograda, iako sam svesna da većinu
prestoničana ne interesuju problemi koje imaju ljudi dalje od Malog Mokrog Luga
i Batajnice, ta činjenica, da će nas
potpuno sve zajedno „pojesti“, pretvoriti u nemoćno, siromašno roblje, debilni
kupci diploma SNSovske , tačnije seljačke provenijencije, dovela me je do toga
da i mene ipak dotiče izmeštanje železničke stanice, jer će mi tako bez otpora
možda jednom izmestiti život na neko mesto na koje ja neću.
