Jednom
davno kaže mama moje drugarice: „ Majo, ne kaže se neznadu, nego neznu“. Iako
sam znala da se kaže – ne znaju, bilo mi je bezveze da ispravljam stariju ženu.
Maja je vrlo brzo naučila kako pravilno da izgovara reči, tako da nije bilo
neke velike štete.
Ova
crtica iz života mi često pada na pamet kada razmišljam kako živimo poslednjih
nekoliko godina.
Posle
sasvim korektno obrazovanih i podnošljivo sposobnih kadrova Socijalističke
partije Srbije, 5.oktobra 2000, nakon
oktobarske (ne)revolucije, vlast su preuzeli dosta obrazovaniji i takođe
podnošljivo sposobni drugosrbijanci na čelu sa Demokratskom strankom.
Po
hodnicima i kancelarijama državnih institucija vrvilo je od mladih, obrazovanih,
uglađenih ljudi, koji su pokušavali da Srbiju brzinom svetlosti uključe u
svetske tokove politike, ekonomije, kulture...Ono što im je falilo da u tome i
uspeju je dosta iskustva i još više sposobnosti da sklone mangupe iz svojih redova,
koji su koristili novonastalu, post(ne)revolucionarnu situaciju da raznim
legalnim i nelegalnim mahinacijama obezbede sebe, svoju širu rodbinu i
prijatelje, za nekoiko kolena unapred.
To
ih je koštalo vlasti.
Propustili
su priliku da nas poguraju u bolje. Ne zato što nisu hteli, nego zato što su
bili kratkovidi.
A
onda su stigli ovi -Živi dokaz izreke „I od goreg, ima gore“.
Srpska
napredna stranka, sastavljna od odmetnutih srBskih Radikala i otpada svih
ostalih stranaka, pojavila se na političkoj i društvenoj sceni i zagadila je, možda
nepopravljivo.
Kadrove
obrazovane po svetskim i našim najboljim univerzitetima, zamenili su neukusno
odeveni „balvani“ sa prljavim cipelama i kupljenim diplomama. Strlete su
preuzele primat u državnim institucijama i u javnom prostoru.
To
kako je ko obučen, da li mu je masna kosa ili prljave cipele, na prvi pogled ne
bi trebalo da igra veliku ulogu u proceni koliko je sposoban, a igra.
To
je samo spoljni znak onoga što nose unutra. Lepo vaspitan i obrazovan čovek ne
dozvoljava sebi da dođe neuredan na posao. Lepo vaspitan i obrazovan čovek ne kupuje
diplomu, nego nauči i svalada ono čime želi da se bavi, a ako nije naučio bavi
se onim za šta je kompetentan.
Svoje
neznanje, nesposobnost, bahatost i prljavštinu tako su naprednjaci uspešno
proširili na celokupan javni prostor, ne samo na politiku nego i na društvo,
kulturu, obrazovanje, način razmišljanja i sistem vrednosti.
E,
sad već neću da prećutim. Majinoj mami sam mogla da oprostim, ovo već ne može
da se posmatra bez reči.Ne
mogu jer me lično ugrožava na više nivoa.
Prvo
i najvažnije ugrožava moju decu, kojoj oduvek objašnjavam da ne uče za mene,
nastavnika i ocenu nego za sebe. Da nauče tako, da nešto znaju i da to mogu da
primene. Onda dođu naprednjaci sa svojom nepokolebljivom politikom da je sasvim
normalno kupovati diplome i ništa ne znati.
Drugo
i jednako važno, toliko nesposobni i bahati pustoše zemlju kao skakavci.
Pretvaraju radnu snagu u belo roblje stranih investitora, uvoze žito,
polupečeni hleb, nesposobni da našu proizvodnju drže na pristojnom kvalitetu.
I
pod tri da stavim sve ostalo o čemu su drugi pisali i upozoravali nas na
posledice: Upropaštavanje industrije oružja, zarad ličnog bogaćenja funkcionera
njihove stranke, rasprodaju strateških resursa: obradiva zemlja, izvori vode,
rudna bogatstva...Stvaranje centralizivane parokratije gde bez članske karte
SNS ne možeš ni na pijaci da prodaješ, a kamoli da se negde
zaposliš...Šurovanje sa kriminalnim klanovima. Zauzimanje najuticajnih mesta u
najprofitabilnijim biznisima. Odjednom su njihovi kadrovi postali najveći
malinari, poljoprivrednici, trgovci tehničkom robom i softverom.
I
tako većina nemo gleda kako ovi NEZNADU, NEZNU, NEMADU POJMA, a svako malo od
negde iskoči izreka da je dovoljno da
dobar čovek ne radi ništa pa da zlo pobedi.
Za
početak možda da kažemo lopovu da je lopov, neznalici da je neznalica, prljavom
da bi bilo pristojno da se okupa, ja bih odatle počela, pa korak po korak da
vidim gde ćemo stići.
