Pretpostavljam
da je svima koji me znaju potpuno očekivano da ću napraviti osvrt na upravo
završene izbore za članove Saveta Mesne zajednice Novi Bečej. Iako ste većinu
mojih ličnih i partijskih stavova mogli da pratite tokom izborne kampanje ili u
direktnim razgovorima, koje sam vodila sa vama, nekako bi mi bilo nedovršeno da sada, kada se sve završilo ne kažem šta je taj neki krajnji osećaj posle svega:
PONOSNA
SAM NA SVE NAS – SVAKA NAM ČAST
I
vas što ste izašli na ove, naizgled ne tako važne, niti u bilo čemu naročito
presudne, izbore i glasali i nas koji nismo štedeli svoje vreme i energiju u
pokušaju da pokažemo da uvek ima alternativnih rešenja i da se ne treba miriti
sa lošim. Nema veze za koga ste glasali. Izašli ste ljudi i glasali. Niste
dozvolili da vas uspavaju ispiranjem mozga kako su nepobedivi, kako su oni
jedini zaštitnici srpskih interesa, kako ionako nema niko ko bi ih mogao
zameniti, a da vi budete zadovoljni. Tako je, niste dopustili da vam isperu
mozak.
Oni
su sve svoje, i ne toliko svoje izvukli teškom mukom na glasanje. Znate sve, da
se ne ponavljam i pretnjama da će ostati bez socijalne pomoći ako ne glasaju za
njih, i pretnjama da će biti otpušteni sa poslova u javnim preduzećima, oni ili
neko iz njihove porodice ako ne glasa za njih i poklonima - paketima i
plaćanjem. Izvukli su sve kako su znali i umeli, uz često negodovanje
sopstvenih članova koji su morali po milioniti put da uđu u istu kuću da
nateruju ljude na izbore.
„Izvukli“ su sve svoje i
opet su imali oko 600 glasača manje nego 2016.
I
jesu dobili svih trinaest mesta u Savetu mesne zajednice i jesu pobedili na
izborima, ali su se iz svojih prostorija razišli u tišini, razočarani i
zabrinuti šta će da im kaže centrala stranke za izgubljenih 600 glasova, a
znaju da to više nikad ne mogu da vrate.
Ili
vi mislite da mogu? Ne znam šta je još ostalo. Na koji način još nekog mogu da
primoraju da glasa za njih. Sve su upotrebili. I štap i šargarepu i magični TV
ekran. Nema dalje. Od tih 600, za SNS izgubljenih, nažalost, bar 300 se
odselilo i verovatno se više nikad neće vratiti.
Onda
sam zaključila: Nismo mi baš tako jako David, niti su oni baš tako jako Golijat
Iz
naših prostorija Vojvođanskog fronta, tokom čitanja rezultata sa izbornih mesta
svako malo mogao se čuti aplauz i uzvici odobravanja. Jeste, gledano strogo matematički
mi smo izgubili. Način na koji smo mi razgovarali sa ljudima i uopšte kako smo
vodili kampanju, je način na koji ću uvek biti ponosna. I tako su nas ljudi i
doživeli. Bez laganja, bez velikih nerealnih obećanja, bez potkupljivanja, bez
neprijatnog pritiska. Samo ono što stvarno hoćemo - a to je pristojna zemlja,
pristojna Vojvodina, pristojna opština i naše mesto Novi Bečej u njoj. Otpor
nepristojnosti, nesposobnosti, bahatosti, nekulturi, lopovluku. Zalaganje da
svako mesto ima veće nadležnosti i sredstava da odlučuje o svojoj sudbini.
Meni
je lično važno, jer sam po prirodi Kalimero i mrzim nepravdu i nesposobnost,
diktatore i autokrate da su ljudi ipak shvatili da se uvek mora tražiti
najbolje za sebe i svoju porodicu, da je to naša dužnost. Da se ne možemo
pomiriti sa tiranijom loših đaka, nad nama ostalima, zato što smo se razočarali
u neke, koje smo u nekom trenutku smatrali mesijama i spasiocima. To mi je
važno, da nas njihov otrov apatije koji
seju iz svih mogućih pravaca nije potpuno uspavao i zaledio. Zato još jednom:
PONOSNA
SAM NA SVE NAS – SVAKA NAM ČAST
Na
put oko sveta kreće se prvim korakom. Ovo je naš prvi korak i nećemo odustati. Zato
smo mi pobedili, a ne oni. Nama je naših 20% vas, koji ste nam poklonili
poverenje u ovakovoj političkoj atmosferi i u ovakvim neljudskim životnim
uslovima veliko kao kuća. I zato hvala vam još jednom u moje i ime svih nas
koji ne odustajemo, znamo da vas ima još i da ćete se pojavljivati kao pečurke posle mirisne kiše. Mi smo tu čekamo vas.
