KORONA JE DEFINITIVNO POTVRDILA SLEDEĆE: AKO VAS NEMA NA INTERNETU KAO DA NE POSTOJITE

Ono što ste verovatno naslućivali i ranije, a potpunoste se uverili u to tokom vanrednog stanja zbog korone je da je za kvalitetno poslovanje neophodno kvalitetno i kontinuirano prisustvo na internetu

Bez obzira da li je u pitanju velika kompanija poput Koka - kole, Samsunga, Mercedesa ili malog biznisa kao što je frizer, dizajner ili zlatar, svi su svoje usluge i proizvode morali da predstave korisnicima preko interneta, jer drugačije nisu mogli da dopru do njih.

Iako su upoznati sa mnogim prednostima internet komunikacije sa korisnicima, mnogi vlasnici ili rukovodioci u malim i velikim firmama bili su skeptični prema koristi koju mogu imati od prisustva na interent stranicama sajtova i društvenih mreža.Mnogi nisu očekivali da će se u jednom trenutku zbog iznenadnih okolnosti sve preseliti na internet i školovanje i sastanci i poslovne transakcije i kupovina.Oni koji su na vreme zauzeli svoje mesto u digitalnom svetu, uz mala prilagođavanja, lako su se snašli u novonastaloj situaciji sa ograničenjima u kretanju, poslovanju i direktnoj komunikaciji sa klijentima.

Za one koji se još uvek dvoume imam pitanje: Šta još treba da se desi da se uverite da morate biti na internetu?

Kvalitetne pisane, foto ili video sadržaje sa dobrim dizajnom možete dobijati od nas i osvojiti deo on-line  tržišta pre onih koji se još dvoume.

Za početak pojavljujemo se sa paletom usluga vezanih za Novobečejski informator, koje mogu biti korisne malim i srednjim preduzetnicima iz Novog Bečeja i okolnih gradova.

Novobečejski informator u digitalnom izdanju, naslednik je štampane novine koja je izlazila na teritoriji opštine Novi Bečej od 2010-2016. godine u 8000 primeraka za sva 4 naseljena mesta. Svako domaćinstvo na kućnu adresu dobijalo je besplatan primerak jednom mesečno.

Preseljavanjem velikog dela poslovanja i informisanja na internet i Novobečejski informator usmerio je na praćenje savremenih tokova pa su tako sajt, fejsbuk, instagram i tviter profil Novobečejski informator, na raspolaganju svima koje interesuju zbivanja u Novom Bečeju i njegovi stanovnici kao potencijalni korisnici usluga ili proizvoda. 

Fejsbuk stranicu Novobečejski informator ima 5000 pratilaca, a najzanimljivije objave pregledalo je i po 15.000 korisnika

Katalog usluga fejsbuk stranice Novobečejski informator

1.      Tekstualna objava

-          Do 3 rečenice.......................................1000din

-          Članak...................................................3000din

-          Nagradna igra.......................................2000din

-          Šerovanje..............................................700din

2.      Tekst do 3 rečenice +  fotografija obezbeđena od klijenta...........1500din

3.      Tekst do 3 rečenice + fotografija koju obezbeđujemo mi.............2500din

4.      Dizajnirana foto objava.................................................................4000din

5.      Promo video -izrada i objava......................................................30.000 din

6.      Nena sa terena...............................................................................4000din

7.      Anketa, lajv, story..........................................................................2000.din

8.      Pravljenje profila (sa našim fotografijama)............................... 15.000 din

9.      Pravljenje profila (sa našim promo-videom)..............................35.000 din

10.   Održavanje profila (foto, komunikacija, publika).......................dogovor

11.   Reklamiranje – bustovanje.........................................................1000din

U ponudi su i druge vrste pomoći u oblasti predstavljanja vašeg malog ili velikog biznisa, od organizacije predstavljanja u medijima do izrade i dizajna promo-materijala, sajta...

Unapređenje ili potpunu promenu vašeg vizuelnog identiteta možemo uraditi tako da zasenite svoju konkurenciju. Za sve navedeno i još mnogo toga tu smo za vas. Ne čekajte previše vreme je novac.

Kontakt osoba

Nevena Subotić

062252702

Ko su vandali koji truju izvore vode, spaljuju šume i ubijaju životinje

Sipali su u bunar za vodu opasne hemikalije, počupali i uništili skoro svo drveće i biljke iz dvorišta i kuće, pobili većinu domaćih životinja i kućnih ljubimaca, potpuno spalili podrum i prizemlje, u akvarijum sa ribicama i kornjačicama sasuli naftu, a celu kuću napunili velikim količinama smrdljivog smeća i toksičnog otpada. Jezivo, neshvatljivo, vandalski.

Gde se ovo desilo? Kakvi bezobzirni vandali su mogli da učine takva zverstva? Zašto su to uradili?

A sada samo reč – kuća, zamenite izrazom koji označava veliku zajedničku kuću svih nas, znači zamenite je imenicom – Zemlja.

Sad vam je jasno ko su vandali, ali da li vam je jasno zašto sve to rade i kada misle da prestanu?

Sutra je Dan planete Zemlje, a stvari stoje ovako:

Lista top 10 najvećih zagađivača: 1. Brazil 2. SAD 3. Kina 4. Indonezija 5. Japan 6. Meksiko 7. Indija 8. Rusija 9. Australija 10. Peru

7 najvećih pretnji za okolinu 1.      Klimatske promene. 2.      Krčenje šuma 3.      Onečišćenja 4.      Gubitak biološke raznolikosti. 5.      Topljenje polarnih ledenih kapa i podizanje nivoa mora. 6.      Okeanske mrtve zone. 7.      Eksplozivni rast stanovništva.

Prema nekim starijim podacima i rečima ombudsmana, od oko 2.600 podnetih prijava zbog ugrožavanja životne sredine, podignute su samo dve optužnice. U 2018. godini samo jedna osoba je zbog krivičnog dela protiv životne sredine osuđena na uslovnu kaznu, a druga na kućni zatvor. To dosta govori o tome koliko vodimo računa o svojoj okolini i budućnosti.

Teme očuvanja životne okoline, zaštite Zemlje, ekologije nisu teme koje okupiraju prosečnog stanovnika zemljine kugle, pa samim tim ni prosečnog stanovnika Srbije. To je uvek tamo negde daleko od nas, dešava se negde drugde, ne dotiče nas. A kad nas dotkne? E, kad nas dotakne, onda je već uglavnom jako kasno.

Ne kažem da sad svi listom treba da se učlanimo u pokret zelenih, da organizujemo nasilne rušilačke ekološke marševe, vezujemo se lancima za drveće,  da streljamo za neprimereno ponašanje prema životinjama, da sabotiramo rad zagađivača tajnim diverzantskim akcijama. Ne. Međutim postoje neke male svakodnevne stvari koje mogu da pomognu da se naša velika kuća ne devastira u potpunosti i od kojih možemo da počnemo dok ne bude isuviše kasno.

U ovoj oblasti koja se bavi očuvanjem i zaštitom planete može se delovati iz ličnog ugla, ugla društvenih grupa, institucionalno na nacionalnom, državnom nivou i globalno.

Pošto smatram da je lični primer osnova svakog aktivizma i neophodan uslov da bi se na neku temu uopšte bilo kome bilo šta sugerisalo, mogu da navedem nekoliko stvari koje praktikujem već dugi niz, godina, nije spektakularno, ali jeste bar mali doprinos: pokušavam da ne trošim bespotrebno velike količine vode. Česma se može zatvoriti dok se ruke sapunjaju, tuš dok nanosim šampon na kosu, prazne bočice sa ostacima nepotrošenih lekova ne moraju se bacati u smeće, nego se odnesu do apoteke ili doma zdravlja i predaju kao medicinski otpad, nošenje sopstvene torbe za namirnice iz prodavnice je dobar način da se što manje kesa nađe na smetlištima i zatrpava nas sve više. Sakupljanje plastičnog otpada je na sreću organizovano u celom mestu, tako da i tu maksimalno učestvujemo.

Ima tu još dosta stvari koje bih mogla popraviti u ekološkom smislu, ali jedna od najvažnijih misija je da svoje shvatanje pojma zaštite Zemlje pokušavam da prenesem mojoj deci. I tu je možda ključ rešavanja ekoloških problema.

Edukacija, prihvatljiv i prilagođen pristup mlađim generacijama kojima treba približiti ekološke teme.

Mada, ako ćemo realno, nekad mi se čini da su mladi svesniji ekoloških problema, nego striji koji se deklarativno zalažu za zaštitu čovekove okoline, a praktično ni blizu ne čine sve što je potrebno da ta deklarativna zalaganja sprovedu u delo.

Svetliji primeri solidarnosti u odbrani i zaštiti prirode u Srbiji su ono što me je obradovalo i ohrabrio da za nas još uvek ima nade. Glasan i odlučan društveni odgovor na uništavanje reka i planina zbog izgradnje mini-hidroelektrana, burne reakcije na uništavanje drveća na Fruškoj Gori, Beogradu i nekim drugim destinacijama, glasno negodovanje povodom zagađenog vazduha u većim gradovima i još neke druge akcije, pokazale su da svest o tome da je Zemlja naša kuća koju moramo održavati ipak postoji.

Ali koliko god se mi borili da zaštitimo svoju domovinu i planetu praksa je pokazala da se ekološki problemi siromašnih dodatno multiplikuju zbog nedostatka novca.

Iako je siromaštvo veliki problem koji sprečava mnoge države da zagađivačima pišu velike kazne ili ih zatvaraju, korupcija onih koji bi to trebalo da sprovode je još veći kočničar.

Ovaj zatvoreni krug potrebe za radnim mestima i prljavih industrija, koje zgađivači pokušavaju da uvale najsiromašnijima, kako ne bi prljali svoje nego tuđe zemlje, skoro da nema rešenje. Samo u poslednjih par godina u Zrenjaninu je najavljeno otvaranje fabrike guma, koja spada u svetski najpoznatije zagađivače, RTB Bor su kupili Kinezi i niko nije siguran koliko se pridržavaju propisanih ekoloških ograničenja, a sličnih slučajeva ima i na drugim mestima.

Zašto Kinezi izmeštaju svoje fabrike u daleku Srbiju?

Veliki rast kineske industrije, preterana upotreba poljoprivrednih hemikalija i propusti u sprovođenju ekoloških pravila, doveli su do zagađenja seoskog zemljišta olovom, kadmijumom, pesticidima i drugim toksinima.

Prema procenama nekih naučnika, u Kini je zagađeno čak oko 24,3 miliona hektara obradivog zemljišta, pri čemu se ne zna koji procenat tog zemljišta je zagađen toliko da na njemu nije moguća proizvodnja hrane.

Godišnje se u Srbiji proizvede 10 miliona tona otpada.

Srbija na godišnjem nivou generiše oko 80.000 tona opasnog otpada. Međutim, u državi ne postoji postrojenje za zbrinjavanje i preradu opasnog otpada, odnosno adekvatno sistemsko rješenje za opasni otpad.

Budžetom za ovu godinu, koji iznosi 4,7 milijarde dinara, za ekologiju je opredeljeno tek devet miliona. 

Međutim ukoliko ostanemo pri odluci da se pridružimo zemljama Evropske unije, moraćemo da ubedimo Evropsku komisiju da imamo realan plan, podatke, spremnost i sredstva za izgradnju 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju više od 10.000 kilometara kanalizacione mreže, rešavanje više od 3.500 neuređenih deponija i smetlišta, spremnost industrije da prihvati EU standarde - više od 230 kompanija trebalo bi da dobije integrisane dozvole i sprovede Direktivu o industrijskim emisijama.

Za to vreme u svetu: topljenje glečera, požari ogromnih razmera, izlivanja nafte u okeane, beskrupulozno, toksični otpad na svakom koraku, uništavanje biljnih i životinjskih vrsta…

Pa šta da ti kažem planeto, poruku još nismo shvatili, a tebi srećan tvoj dan, jer sreća će ti trebati, a i nama.

U Srbiji se prčišćava 10%, a u EU 70% otpadnih voda U Srbiji praktično ne postoji infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava i fabrika, pa se manje od 10 odsto otpadnih voda prečisti, a ostatak se direktno ispušta u reke, zagađuje životnu sredinu i ugrožava zdravlje ljudi, navodi se u analizi Fiskalnog saveta. S druge strane, u zemljama centralne i Istočne Evrope ovaj procenat je oko 70 odsto i uvećava se iz godine u godinu. Uz to, u Srbiji i najveći gradovi poput Beograda i Novog Sada, nemaju prečišćivače otpadnih voda, pa se sav sadržaj kanalizacije direktno izliva u Savu i Dunav. U EU ne postoje gradovi slične veličine bez prečišćivača otpadnih voda, pa tako Budimpešta prečisti 95 odsto otpadnih voda najsavremenijom tehnikom, Bratislava 99 odsto, a Beč ima stoprocentan učinak, navodi se u analizi. Čak i Bugarska i Rumunija, koje su na začelju EU na ovom polju, prečišćavaju veliki deo otpadnih voda svojih prestonica – Sofija 75 odsto, a Bukurešt 60 odsto, obe najboljom dostupnom tehnikom. Preuzeto sa: Al Jazeera Balkans

Harvey Weinstein otpremljen u zatvor, neka se spremi Jutka

Holivudski mogul Harvey Weinstein proglašen je krivim za silovanje i seksualno uznemiravanje. Po američkim zakonima za seksualno napastovanje prvog stepena na štetu Miriam Haley kazna je pet do 25 godina zatvora, dok je kazna za silovanje trećeg stepena od uslovne kazne do četiri godine zatvora.

Zašto je meni važno šta se dešava na drugom kraju sveta? Važno mi je zato što sam se tokom svog životnog veka susretala sa uplašenim zbunjenim i razočaranim ženama, koje se nisu uvek najbolje snalazile u situacijama kada su doživljavale seksualna uznemiravanja.

Ko kroz ovu vrstu pakla, da li kao direktni učesnik, ili kao podrška povređenoj osobi, nije prošao teško može da ga zamisli. Obeleži te za čitav život. Samo ponekad zaboraviš, ali uvek se nađe nešto da te podseti, novinski članak, film, objava na društvenim mrežama…

Jedno od prvih takvih iskustava imala sam kada me je dobra drugarica zamolila da idem sa njom na konsultacije iz nekog predmeta na fakultetu jer se boji da će imati problem sa profesorom, koji je tražio da dođe sama i već u nekoliko navrata imao nepristojne, vulgarne, uznemirujuće insinuacije. Iako sam tada imala manje od 20 godina išla sam sa njom i bila jako ljuta što mi ne dozvoljava da uradimo nešto više protiv takvog seksualnog prestupnika. To je bio samo prvi u nizu sličnih događaja.

Godine, materijalni status, bilo koja druga okolnost nije garant da se ne možete naći u takvoj situaciji. Možda je najbolji primer upravo ovaj iz Holivuda.

Oko stotinu žena optužilo je Vajnstajna, suosnivača filmskog studija Miramaks za seksualno uznemiravanje, uključujući silovanje, a neki od navoda potiču decenijama unazad. Te optužbe su pokrenule talas tvrdnji o seksualnom uznemiravanju i napadima holivudskih moćnika, političara i drugih uticajnih ljudi, kao i pokret "I ja" (MeeToo) u kome su stotine žena javno optužile moćne ljude u poslovnom svetu, vladi i svetu zabave za uznemiravanje. Među glumicama koje su bile njegove žrtve našle su se Gvintet Paltrou, Anđelina Žoli i mnoge druge.

Drago mi je zbog svih žena sveta koje su ikada imale i najmanji problem ovog tipa, jer je ova vest obišla zemaljsku kuglu i sigurno će bar delimično uticati na to da se ohrabre i da se prvenstveno, odbrane od seksualnih napada, bilo fizičkih bilo verbalnih, a onda da skupe hrabrost i prijave prestupnike.

Situacija sa našom zemljom, kako sada iz ovog ugla izgleda, nije sjajna, niti za pohvalu.

Najbrutalniji seksualni predator Jutka uspeva već relativno dug period da izbegne sudski epilog i kaznu za protivzakonito ponašanje.

Njegova žrtva Marija Lukić ne dobija dovoljnu podršku niti okoline niti javnosti.

Zločinac i seksualni predator iz Brusa ima ponudu da pređe u partiju koja će mu pružiti zaštitu i poslanički imunitet, dok ga je do sada štitila naprednjačka vlast kao svog gradonačelnika.

Sve to ukazuje na atmosferu u društvu koje nema dovoljno razumevanja za brzo i efikasno rešavanje ovakvih slučajeva. Kažem društvu, jer je nemali broj kolega Marije Lukić okrenuo leđa žrtvi i priklonio se, iz samo sebi znanih razloga, nasilniku. Dolazili su na suđenja kao podrška Jutki.

Ta količina nesolidarnosti, nerazumevanja da će sutra njihove žene, ćerke, prijateljice biti meta poremećenih seksualnih napadača je prosto zapanjujuća i neobjašnjiva.

Organizacije koje su podržale Mariju Lukić u njenoj borbi da se osudi onaj koji ju je maltertirao i zlostvljao, pokazale su joj da nije sama.

Žao mi je što podrška nije i veća jer mnogi ne shvataju da je ovo možda jedan od najbitinijih sudskih procesa za žene. I kao što je suđenje Harvey Weinsteinu pokrenulo lavinu, tako i suđenje Milutinu Jeličiću ne sme doživeti da se zbog tabloidizacije i političkih odluka otegne do unedogled i minimalizuje njegov epilog. To bi bila pogubna poruka za sve žene koje trpe ili će trpeti seksualno zlostavljanje na bilo koji način.

 Ozbiljniji pristup ovom slučaju od strane sudova, političara, medija, javnosti, sa druge strane pokazao bi da će svaka žena koja se odupre nasilju, prijavi nasilnika, ili trpi ovakvu vrstu nasilja imati maksimalnu podršku i zaštitu zakonom propisanih organa i ustanova, kao i podršku okoline i javnosti.

Ova sudska presuga važna je i zbog toga što može pokazati moćnicima sa naših prostora da žene nisu igračke, da takvo ponašanje vređa i ostavlja posledice, kao i da je seksualno uznemiravanje kažnjivo, što bi logično trebalo da dovede i do smanjenja takvog vida ponašanja “nedodirljivih” muškaraca koji smatraju da imaju pravo na sve.

Zato se iskreno nadam da će događaji teći ovako: Harvey Weinstein je sa suda direktno odvežen u zatvor na služenje kazne, neka se spremi Jutka, jer ja Mariji Lukić verujem, kakav god da sudski epilog bude.

Neznadu, neznu, nemadu pojma

Jednom davno kaže mama moje drugarice: „ Majo, ne kaže se neznadu, nego neznu“. Iako sam znala da se kaže – ne znaju, bilo mi je bezveze da ispravljam stariju ženu. Maja je vrlo brzo naučila kako pravilno da izgovara reči, tako da nije bilo neke velike štete.

Ova crtica iz života mi često pada na pamet kada razmišljam kako živimo poslednjih nekoliko godina.

Posle sasvim korektno obrazovanih i podnošljivo sposobnih kadrova Socijalističke partije Srbije,  5.oktobra 2000, nakon oktobarske (ne)revolucije, vlast su preuzeli dosta obrazovaniji i takođe podnošljivo sposobni drugosrbijanci na čelu sa Demokratskom strankom.

Po hodnicima i kancelarijama državnih institucija vrvilo je od mladih, obrazovanih, uglađenih ljudi, koji su pokušavali da Srbiju brzinom svetlosti uključe u svetske tokove politike, ekonomije, kulture...Ono što im je falilo da u tome i uspeju je dosta iskustva i još više sposobnosti da sklone mangupe iz svojih redova, koji su koristili novonastalu, post(ne)revolucionarnu situaciju da raznim legalnim i nelegalnim mahinacijama obezbede sebe, svoju širu rodbinu i prijatelje, za nekoiko kolena unapred.

To ih je koštalo vlasti.

Propustili su priliku da nas poguraju u bolje. Ne zato što nisu hteli, nego zato što su bili kratkovidi.

A onda su stigli ovi -Živi dokaz izreke „I od goreg, ima gore“.

Srpska napredna stranka, sastavljna od odmetnutih srBskih Radikala i otpada svih ostalih stranaka, pojavila se na političkoj i društvenoj sceni i zagadila je, možda nepopravljivo.

Kadrove obrazovane po svetskim i našim najboljim univerzitetima, zamenili su neukusno odeveni „balvani“ sa prljavim cipelama i kupljenim diplomama. Strlete su preuzele primat u državnim institucijama i u javnom prostoru.

To kako je ko obučen, da li mu je masna kosa ili prljave cipele, na prvi pogled ne bi trebalo da igra veliku ulogu u proceni koliko je sposoban, a igra.

To je samo spoljni znak onoga što nose unutra. Lepo vaspitan i obrazovan čovek ne dozvoljava sebi da dođe neuredan na posao. Lepo vaspitan i obrazovan čovek ne kupuje diplomu, nego nauči i svalada ono čime želi da se bavi, a ako nije naučio bavi se onim za šta je kompetentan.

Svoje neznanje, nesposobnost, bahatost i prljavštinu tako su naprednjaci uspešno proširili na celokupan javni prostor, ne samo na politiku nego i na društvo, kulturu, obrazovanje, način razmišljanja i sistem vrednosti.

E, sad već neću da prećutim. Majinoj mami sam mogla da oprostim, ovo već ne može da se posmatra bez reči.Ne mogu jer me lično ugrožava na više nivoa.

Prvo i najvažnije ugrožava moju decu, kojoj oduvek objašnjavam da ne uče za mene, nastavnika i ocenu nego za sebe. Da nauče tako, da nešto znaju i da to mogu da primene. Onda dođu naprednjaci sa svojom nepokolebljivom politikom da je sasvim normalno kupovati diplome i ništa ne znati.

Drugo i jednako važno, toliko nesposobni i bahati pustoše zemlju kao skakavci. Pretvaraju radnu snagu u belo roblje stranih investitora, uvoze žito, polupečeni hleb, nesposobni da našu proizvodnju drže na pristojnom kvalitetu.

I pod tri da stavim sve ostalo o čemu su drugi pisali i upozoravali nas na posledice: Upropaštavanje industrije oružja, zarad ličnog bogaćenja funkcionera njihove stranke, rasprodaju strateških resursa: obradiva zemlja, izvori vode, rudna bogatstva...Stvaranje centralizivane parokratije gde bez članske karte SNS ne možeš ni na pijaci da prodaješ, a kamoli da se negde zaposliš...Šurovanje sa kriminalnim klanovima. Zauzimanje najuticajnih mesta u najprofitabilnijim biznisima. Odjednom su njihovi kadrovi postali najveći malinari, poljoprivrednici, trgovci tehničkom robom i softverom.

I tako većina nemo gleda kako ovi NEZNADU, NEZNU, NEMADU POJMA, a svako malo od negde iskoči  izreka da je dovoljno da dobar čovek ne radi ništa pa da zlo pobedi.

Za početak možda da kažemo lopovu da je lopov, neznalici da je neznalica, prljavom da bi bilo pristojno da se okupa, ja bih odatle počela, pa korak po korak da vidim gde ćemo stići.