Kako sprečiti da supružnik postane dželat, nije privatno već društveno pitanje

Od početka godine u Vojvodini je ubijeno je 6 žena, njih 5 usmrtili su supružnici. Pa ja vas pitam da li mislite da je vreme da se država i njene institucije uzbilje i organizuju tako u borbi protiv femicida, da za ženu njena kuća ne bude najpasnije mesto po život. Na osnovu istraživanja prakse sudova u Srbiji o postupanju u slučajevima femicida, najviše krivičnih dela ubistva izvršeno je u zajedničkoj kući žrtve i učinioca (36,6%) i u kući žrtve (31%), što potvrđuje da je najopasnije mesto za ženu upravo njen dom.

Institucije koje čine Grupu za koordinaciju i saradnju za sprečavanje porodičnog nasilja - policija, tužilaštvo i centar za socijalni rad, prema novom zakonu, obavezne su da prate slučajeve i donose individualne planove sa konkretnim merama i rokovima.

Policija se od donošenja novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, pokazala kao najefikasnija institucija u lancu.  Posao države je da utvrdi gde je onda zastoj i zašto se problem femicida tko sporo i neefikasno otklanja.

U Srbiji ne postoji zvanična evidencija slučajeva femicida. Prema podacima iz novinskih članaka, u periodu od 2010. do 2018. godine ubijena je najmanje 281 žena. Zar to nije dovoljno da se institucije države energičnije i organizovanije posvete ovom problemu?

Ako se veliki broj žrtava, za koje se u presudama navodi da su pre ubistva bile u nasilnoj partnerskoj vezi sa učioniocem, obratila  za pomoć i podršku relevantnoj instituciji onda je evidentno da država ne radi svoj posao na efikasan način, jer ne uspeva da zaštiti svoje građanke.

Vreme je da se  država ozbiljnije i sistemski posveti ovom problemu, a da pojedinci ili institucije koje nisu uradile svoj posao na način propisan zakonom snose posledice.

O posrednoj odgovornosti države koja već decenijama u nazad nestabilnim, horor okruženjem svoje stanovnike dovodi do ruba egzistencije i ludila, pa time i do porasta ovakvog ekstermnog ponašanja pojedinaca ovog puta da ne polemišemo.

Ono što je sigurno je da smo na svaki način oštećeni, osakaćeni, dovedeni do toga da  psihoza i depresija postaju uobičajeno stanje.

Samo onda mi nije jasno kako to da raste samo broj ubistava žena u porodičnom nasilju. Znači problem okruženja postoji, ali se ne manifestuje jednako na sve.

Problem zatucanog Balkanskog mentaliteta koji nameće kao model da je žena muškarčeva svojina i da može da radi sa njom šta mu padne na pamet, u slučaju da smatra da je “svojina” pokazala otpor prema nasilju ili bespogovornoj poslušnosti je ono što ako želimo da rešimo problem femicida moramo prvo da izmenimo.  

A to kreće iz kuće. Dragi moji razmislite kako vaspitavate svoju decu da se ne bi našle ni u ulozi žrtve ni u ulozi dželata. Razmislite dva puta pre nego što iznesete neku balkansko šovinističku opasku u smislu : Ko se tuče taj se voli i slične grozote.

Znači zajedno država i mi da radimo na svim frontovima na tome da se ovakve stvari menjaju iz korena. Svaki dan, malo po malo, puno po puno i možda jednog dana dođemo do toga da napušteni ili nečim ozlojeđeni muškarac ne dohvati sekiru da presudi ženi, nego da ili svojim ponašanjem ne prouzrokuje da ga ona napusti ili ako do toga dođe, shvati da postoji život i posle razlaza sa ženom i da počne da ga gradi, ali ne tako što će je prvo ubiti.

DA LI SU PUPIN ILI SUPERHIK KRIVI ZA POVEĆANJE POREZA NOVOBEČEJCIMA I DO 300%

Većina Novobečejaca je bila neprijatno iznenađena kada su im u proteklih nekoliko dana stigla poreska rešenja uvećana nekima za 50%, nekima za 100%,  a bilo je i onih kojima su poreska rešenja na imovinu bila povećana 300%.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je na molbu mnogobrojnih nezadovoljnih građana pokušala da dođe do odgovora zašto su se desile tako velike promene i udari na njihov budžet.

Iz lokalne samouprave uveravali su nas kako odluku Skupštine iz 2013.godine, kojom je tokom mandata bivšeg predsednika opštine Saše Šućurović iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, da se ne računa isti porez za kuću nabijaču od 80 godina i novu kuću od čvrstog materijala ne mogu više da sprovedu, zbog novog softverskog rešenja koje im je nametnuto iz Beograda. Kako su pokušali da nas uvere, odluka o ravnopravnijem oporezivanju doživela je poraz zbog toga što je država propisala da lokalne samouprave više nemaju pravo da same obezbeđuju softver za izračunavanje poreza nego su sve dužne da koriste programa Instituta „Mihajlo Pupin“ iz Beograda.  Ovaj softver, za razliku od prethodnog, koji je bio prilagođen novobečejskoj lokalnoj samoupravi i njenim odlukama o prezu, kako i dalje tvrde, ne prepoznaje mogućnost unošenja kategorizacije poreskih stopa na osnovu starosti stambenog objekta na koji se plaća dažbina.

I taman kada smo pomislili da se još jednom se u punom svetlu pokazala nakaradnost i velika štetnost potpune centralizacije svega u našoj državi, ispostavilo se da obrazloženje koje smo dobili iz lokalne samouprave i koje svako ko nazove da se žali može čuti, nije baš najtačnije.

Koliko softver može ili ne može promeniti stvar jasno je kada se uporede podaci stopa poreza za kuće u najudaljenijim zonama u Novom Bečeju, Bečeju i Zrenjaninu.

Da li je kriv Pupin ili Super Hik što je porez za kuću u najlošijoj IV zoni sa 9.750,00 dinara podignut na 21.393,00 dinara, a pri tome u Bečeju iznosi 9.660,00 dinara, a u Zrenjaninu 11.096,00 u petoj zoni, koja joj je ekvivalent, a 19.633,00 u četvroj?

Da li je Pupin ili Super Hik kriv što je cena poslovnog prostora iz 2018 od 57.484,00 dinara u prvoj zoni prepolovljena na 30.301,00 dinara?

Tom logikom Super Hika „Otmimo siromašnima da bi dali bogatima“ jedino se može objasniti da su stnovnici kuća na periferiji Novog Bečeja, gde uglavnom žive meštani slabijeg imovinskog stanja doživeli da im se porez poveća 2x, dok je poslovnim prostorima u centru grada koje zakupljuju velike banke ili korporacije porez smanjen 2x .

To što su u okolnim gradovima porezi na kuće u najudaljenijim zonama duplo niže pokazuje da ili je finansijska služba lokalne samouprave imala nameru da ošteti najsiromašnije građane nauštrb boljestojećih, ili je u pitanju neobaveštenost i nesposobnost.

Liga socijaldemokrata Vojvodine tvrdi da u ovom slučaju podaci govore da izgovaranje novim softverom nije dovoljno relevantno opravdanje što se vidi iz slučajeva Bečeja i Zrenjanina.

Nesporno je da lokalnim samoupravama nedostaje sredstava za normalno funkcionisanje zbog izrazite centralicacije, koja sav novac usmerava u Beogead, a onda im na kašičicu vraća. 

Ravnomernija raspodela sigurno bi bila pravednija i funkcionalnija, ali to nije razlog da se na ovakav način udari na budžet građana najnižeg imovinskog stanja.

Odbornici Lige socijaldemokrata Vojvodine očekuju da pred Skupštinu opštine Novi Bečej bude iznet predlog poreskih stopa koji će biti primereniji i više usklađen sa realnim stanjem u opštini.

Nevena Subotić

Odbornica LSV u Skupštini opštine Novi Bečej

Samo parada Srbina spašava

A baš je lepa i korisna ova vojna parada u Nišu, samo je malo jedan dan zakasnila i šta bre ima veze što je to prilično skupo šepurenje pred komšijama, u cilju nikad prekidane  kampanje SNS za naredne izbore. Predlažem da država razmisli o još nekim vidovima parade.

Recimo mogla bi se organizovati parada svršenih srednjoškolaca ili apsolvenata određenih škola i fakulteta koji obrazuju kadrove za zanimanja visoko kotirana u stranim zemljama, a koje su najčešća destinacija mladih ljudi iz Srbije. Da se lepo vide naši naučno prosfetni potencijali i dostignuća i koliko smo kao država uložili u obrazovanje mladih. Tako bi olakšali i skautima iz stranih zemalja da besplatno dođu da obrazovanih kadrova. Što da ljudi džaba ostaju u Srbiji kad je ovde osnovni sport prodaja jeftine radne snage stranim investitorima, a za to im ne trebaju obrazovani kadrovi. E, sad što tu država i narod gube milione i milione nema veze, lepo će izgldati onako mladi i obrazovani kako paradiraju.

Kao prateća manifestacija istoimene manifestacije bio bi organizovan i marš strojevim korakom svih koji su u poslednjih 5 godina napustili našu zemlju u potrazi za adekvatnim zaposlenjem. Ako se postavlja pitanje zašto samo 5 godina, odgovor je iz logističkih razloga. Ko bi imao strpljenja da ekonomsko-političke emigrante satima gleda kako prolaze.  

 Sa razumnom vremenskom pauzom od mesec – dva, da se ljudi nezasite, trebalo bi organizovati paradu u kojoj bi sudije i advokati u zidarskim kolicima gurali svoje nerešene predmete iz fioka. Nije važno zašto su u fiokama, da li zbog neusklađene zakonske regulative ili raznih kočenja sudskih procesa od strane onih kojima ne odgovara da suđenja budu završena. Tako bi zainteresovane stranke videle da još uvek postoji nada da njihovi predmeti kad - tad budu rešeni, a još važnije da nisu sami, takoreći da je porodica čekalaca da se njihovi predmeti reše na sudu impozantna. Tokom ove parade ne bi se pričalo o jadima našeg sudstva, zaboravljanju podele vlasti na sudsku, izvršnu i zakonodavnu, ne bi se pričalo ni o vrlo često uspešnim političkim pritiscima na nezavisnost sudstva jer parada nije mesto za to. Na paradi samo veselo i pozitivno.

Po sličnom principu zatim bi se mogle poređati Parada osiromašenih obespravljenih poljoprivrednika, pa Parada urušenih nejakih institucija države, tu bi materijal koji se koristi za maketu institucije bio u skladu sa njenom jačinom zbog slikovitosti, pa bi na taj način skočila i prodaja lakih sunđera, kineskih ljigavaca tj slajmova, a pogotovu perja.

Za kraj, pred Novu Godinu, može se organizovati Parada objektivnih nezavisnih medija. Termin je zgodan zbog toga što će ova parada, kao što je svima poznato, biti vrlo kratka, ali ne manje značajna, pa da se ljudi džaba ne smrzavaju, kao što bi bio slučaj kad bi se, recimo ,u tom terminu organizovala Parada desničarskih, profašističkih, ultranasilnih i kavazipatriJotskih organizacija, e takva bi morala bar u dva dana i to u nekom lepom prolećnom terminu.

Znači od danas da se razmisli i o novoj krilatici: Samo parada Srbina spašava i vidimo se na narednoj Paradi.