Kako sprečiti da supružnik postane dželat, nije privatno već društveno pitanje

Od početka godine u Vojvodini je ubijeno je 6 žena, njih 5 usmrtili su supružnici. Pa ja vas pitam da li mislite da je vreme da se država i njene institucije uzbilje i organizuju tako u borbi protiv femicida, da za ženu njena kuća ne bude najpasnije mesto po život. Na osnovu istraživanja prakse sudova u Srbiji o postupanju u slučajevima femicida, najviše krivičnih dela ubistva izvršeno je u zajedničkoj kući žrtve i učinioca (36,6%) i u kući žrtve (31%), što potvrđuje da je najopasnije mesto za ženu upravo njen dom.

Institucije koje čine Grupu za koordinaciju i saradnju za sprečavanje porodičnog nasilja - policija, tužilaštvo i centar za socijalni rad, prema novom zakonu, obavezne su da prate slučajeve i donose individualne planove sa konkretnim merama i rokovima.

Policija se od donošenja novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, pokazala kao najefikasnija institucija u lancu.  Posao države je da utvrdi gde je onda zastoj i zašto se problem femicida tko sporo i neefikasno otklanja.

U Srbiji ne postoji zvanična evidencija slučajeva femicida. Prema podacima iz novinskih članaka, u periodu od 2010. do 2018. godine ubijena je najmanje 281 žena. Zar to nije dovoljno da se institucije države energičnije i organizovanije posvete ovom problemu?

Ako se veliki broj žrtava, za koje se u presudama navodi da su pre ubistva bile u nasilnoj partnerskoj vezi sa učioniocem, obratila  za pomoć i podršku relevantnoj instituciji onda je evidentno da država ne radi svoj posao na efikasan način, jer ne uspeva da zaštiti svoje građanke.

Vreme je da se  država ozbiljnije i sistemski posveti ovom problemu, a da pojedinci ili institucije koje nisu uradile svoj posao na način propisan zakonom snose posledice.

O posrednoj odgovornosti države koja već decenijama u nazad nestabilnim, horor okruženjem svoje stanovnike dovodi do ruba egzistencije i ludila, pa time i do porasta ovakvog ekstermnog ponašanja pojedinaca ovog puta da ne polemišemo.

Ono što je sigurno je da smo na svaki način oštećeni, osakaćeni, dovedeni do toga da  psihoza i depresija postaju uobičajeno stanje.

Samo onda mi nije jasno kako to da raste samo broj ubistava žena u porodičnom nasilju. Znači problem okruženja postoji, ali se ne manifestuje jednako na sve.

Problem zatucanog Balkanskog mentaliteta koji nameće kao model da je žena muškarčeva svojina i da može da radi sa njom šta mu padne na pamet, u slučaju da smatra da je “svojina” pokazala otpor prema nasilju ili bespogovornoj poslušnosti je ono što ako želimo da rešimo problem femicida moramo prvo da izmenimo.  

A to kreće iz kuće. Dragi moji razmislite kako vaspitavate svoju decu da se ne bi našle ni u ulozi žrtve ni u ulozi dželata. Razmislite dva puta pre nego što iznesete neku balkansko šovinističku opasku u smislu : Ko se tuče taj se voli i slične grozote.

Znači zajedno država i mi da radimo na svim frontovima na tome da se ovakve stvari menjaju iz korena. Svaki dan, malo po malo, puno po puno i možda jednog dana dođemo do toga da napušteni ili nečim ozlojeđeni muškarac ne dohvati sekiru da presudi ženi, nego da ili svojim ponašanjem ne prouzrokuje da ga ona napusti ili ako do toga dođe, shvati da postoji život i posle razlaza sa ženom i da počne da ga gradi, ali ne tako što će je prvo ubiti.