Kad robovi na 29.novembar zakolju svinju, a fašisti podivljaju, Boško Buha se prevrće u grobu

Danas je Dan Republike
i stari je popio malo
na televiziji Lepa Brena
i stari se sjeća ratnih vremena
Da bi danas bilo bolje
oni su poturali svoja pleća
gazili hladne rijeke
jeli koru s' drveća
Žao mu je što neki misle
da je zivot negdje drugdje
i ne sanja se više stari san
cekaju pasoš da odu van

Spadam u generaciju đaka koji su učili istoriju u vreme kad je ovom datumu bilo posvećeno bar 3 strane u knjizi. Danas Wikipedia kaže da je Dan Republike obeležavao godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943., kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945. A ja se sećam kako smo proučavali put do Jajca, još malo, pa svakog člana AVNOJ-a. 

Ne znam dali zato što mi je u DNK utisnut pečat mog dede, Georgija Reznića, koji je poginuo na sremskom frontu, ili sam jednostavno taj tip romantičara, ali koliko god savremeni velikoserbski istoričari i njihovi sledbenici pokušavali da mi ogade partizane, antifašistički pokret i borbu protiv nekog ko je hteo da nas okupira i na miru istrebi, nisu uspeli ni do dan danas.

U politički deo, da li je sve posle rata moralo da ide baš tim tokom, ovom prilikom ne bih zalazila, ali da je trebalo pustiti nemačku vojsku, da nas ko Jevreje, tamane bez otpora, u to me ne može niko ubediti. I te priče kao: „ Da smo mi njih na miru pustili da budu na našoj teritoriji, ne bi oni nas ni dirali“. Ne bi, dok ne bi došao red na nas. Zato su meni svi, koji su potpuno svesni da su izgledi za uspeh mali, ipak otišli da ratuju heroji: i Sava Kovačević i Ivo Lola Ribar i Boško Buha...

Posle mnogo godina od oslobođenja ’45, 29.novembar je postao sinonim za termin svinjokolja i školskih priredbi sa crvenim maramama i plavim kapicama u njegovu čast.

A danas?

Od svih istorijskih zavrzlama i nedaća koje su se dogodile na našim prostorima poslednjih 27 godina  zavretelo se u glavi i onima koji su nekad u malom prstu držali priče o partizanima i našoj slavnoj prošlosti, a kamoli onim običnim prolaznicima kroz život, koje uglavnom te istorijske stvari ne interesuju. 

Svinjokolji su sve ređi, još malo pa ćemo meso kupovati na miligrame, u skaldu sa kućnim mili budžetima, bez izgleda da će se to skoro promeniti.

Nemci  i Nemačka su od pojma arhineprijatelja evoluirali do željne destinacije iz snova najvećeg broja srpskih i exyu gastarbajtera. I sad ispada, kako je krenulo, da ćemo ustvari mi „okupirati“ Nemačku umesto, kako su Nemci zamislili, da okupiraju oni nas. Čudo je ta istorija i životna praksa, nikad ne znaš u kom pravcu može da prevagne.

A što se fašizma, šovinizma, nacionalizma i  raznih  drugih –izama tiče, ne treba nam niko sa strane da nas teroriše kao što su to radili tokom II svetskog rata fašisti iz : Nemačke, Italije, Mađarske... Sad imamo fašiste svoje domaće proizvodnje.Oni divljaju po ulicama, fudbalske utakmice su im posebno hodočašće, divljaju po različitim skupovima, koje sami organizuju, ili banu na tuđe nepozvani.

Niko im ne pridaje neku naročitu važnost ni država ni policija. Malo ih prekore kad baš preteraju i nikom ništa. Fašizmi i drugi –izmi u Srbiji čekaju da se pre njih reše neki ozbiljniji egzistencijalni problemi države, kao na primer : „Kako da se povećaju bedne plate, bednim radnicima kad stranim investitorima baš odgovara da što manje plate radnu snagu, a predsedniku baš odgovara da bude što više stranih investitora, jer je to dobro za imidž, a još bolje za partijski i lični kućni budžet“

I tako nešto se mislim kad robovi, koji rade za 200e, na 29.novembar zakolju svinju, a fašisti divljaju bez sankcija, Boško Buha se prevrće u grobu i verovatno se misli: „Pa zar sam ja za ovo glavu gubio ljudi moji, trgnite se malo. Ustajete vi zemaljsko roblje! NE DAJTE DA VAS POLITIČKI I EKONOMSKI ROBOVLASNICI TLAČE! Pa gde vam je hrabrost i ponos. Oćete svi u Nemačku? Kome ostavljate svoju zemlju?“.

I za kraj deo iz Wikipedije: Sa raspadom SFRJ, prestalo se sa obeležavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.

Sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast prestalo se sa svinjokoljima 29. novembra, jer se od plata i penzija, koje preostanu kad oni među sobom razdele novce, ne može kupiti svinja. – Ovo nije iz Wikipedie ovo je iz prakse.

Danas je dan, Dan Republike
I stara kaze, Dragane suti
skrati jezik, mogu te cuti
dan, Dan Republike
danas je dan, Dan Republike

Danas je Dan Republike
i stari se sjeca ratnih dana
zao mu je sto se ni klinci
vise ne igraju partizana
Danas svako zna
da je glava samo jedna
danas svako zna
pred kim pasti na koljena
Danas je Dan Republike
stari kaze otvorite prozore
pijan je i cini mu se
da logorske vatre u daljini gore

I stara kaze, jesil normalan Dragane
zatvaraj prozore, ne radi grijanje

I stara kaze, Dragane suti
skrati jezik, mogu te cuti