Sabiranje, oduzimanje, smrti i revolucije

Kad si u četrdesetim i desi se da ostaneš bez nekadašnje dobre drugarice iz razreda možeš: da se sabereš, oduzmeš ili rešiš da napraviš revoluciju u preostalom delu svog života, suočen sa njegovom evidentnom i nepredvidivom prolaznošću.

Po mojoj slobodnoj proceni većina njih se u takvoj prilici pomalo oduzme, ali od alkohola, i nastavi da živi kao i do tada bez nekih naročitih analiza i presabiaranja. Jedan manji deo se sabere i prestane da se opterećuje nevažnim detaljima shvatajući da ima mnogo važnijih stvari od toga što nema poslednji model cipela, i što su  prljave čarape umesto u korpi za veš pored troseda.

Najređi su oni koje gupitak generacijskih drugara motiviše na revolucionarne promene u životu.

A na kraju kad bolje razmislim, šta je uopšte revolucionarna životna promena?

Promena mesta prebivališta, promena posla ili načina na koji provodiš slobodno vreme, ili se odnosiš prema drugima.

I da umalo da zaboravim. Postoje i oni koji se prvo oduzmu, pa se saberu i onda se odluče na revolucionarne životne promene.

Ne znam u koju od pomenutih grupa bih svrstala sebe, jer nije proteklo dovoljno vremena za neku ozbiljniju analizu. Znam samo da sam posle šest godina konačno prihvatila činjenicu da život u Novom Bečeju može biti jednako zanimljiv, prijatan i izazovan kao i u Beogradu. Da sam se pomirila sa činjenicom da moraš da tolerišeš konstantne analize, komentare i sugestije, koji se odnose na tvoj privatni i poslovni život, od ljudi koje skoro i ne poznaješ. Da sam prestala da obraćam pažnju da li je društveno prihvatljivo da se provodi vreme sa decom u parku, igraonici ili na gradskoj plaži iako nema skoro nikog. Da ozbiljniji šoping ne može da se obavi ovde, ali da Beograd ili Novi Sad nisu preko sveta i da je čak i vožnja do njih, ako hoćeš, lepo iskustvo.

Ustvari se nekako bolje osećam u sopstvenoj koži, što je prijatan povratak na staro jer sam se ceo život u njoj dobro osećala, sa izuzetkom nekoliko poslednjih godina. 

Da li sam samo u životnoj gužvi dobila nazad svoje roze naočare, koje je neko slučajno zamenio crnim, ili  su crne igrom slučaja ispale i ostale na groblju pokazaće mi vreme. Do tada udobno u svojoj L veličini kože, ako se skupi ili raširi smisliću novu strategiju.